Страх радника велик јер је радних места мало

сваки понуђени посао прихвати, али то, наравно, не значи да су запослени задовољни послом који обављају. Без обзира да ли се ради у државним служби, јавним предузећима, великим компанијаама, или малим фирмама, руководећим местима, или само као део система, сигурно је, има незадовољних, али се о томе мало говори, или се говори тихо.

Разлог је прилично једноставан - радно место је несигурно, а ако се неко буни, лако ће бити замењен. Због тога многи незадовољни радници ћуте, раде и дуже и за мање новца, неретко месецима чекају на исплату зараде, али раде, јер трентно не виде бољу опцију пошто сваки месец треба прегурати. Велико је питање какве резултате постиже запослени који свако јутро при одласку на посао размишља само да га што пре одради и колики је ниво његовог стреса што осам сати дневно проведе на радном месту којим није задовољан, на којем има проблеме, није адекватно плаћен, где његов рад није довољно вреднован, где радна атмосфера није стимулишућа... и да ли, уз све то, даје макисмалан допринос на радном месту који обавља. 

Наравно, многи незадовољни радници радо би нешто рекли, и то не само у ужем кругу познаника, пожалили се на ситуацију, примања, радну атмосферу, оно што им се дешава на послу или би, можда, похвалили послодавца, указали на који начин стимулишу и мотивишу запослене. Однедавно је тако нешто могуће, захваљујући пројекту “Огледало фирме”, где се на једном месту потпуно анонимно може оставити коментар о радном месту - од зараде до атмосфере. Захваљујћи томе, они који планирају да потраже посао у некој фирми, могу да добију реалну слику о условима рада у њој и пре разговора или евентуалног слања биографије. С друге стране, инфорамције које се ту могу наћи послодавцима могу да послуже као путоказ за унапређење пословања јер и они добијају реалну слику како их њихови запослени виде.

Досадашња искуства показала су да запослени радо, додуше анонимно, остављају коментаре јер сваки двадесети корисник то учини и напише висину примања, а остављају их и запослени у малим, али и великим фирмама. Ово је можда један мали корак у покушају да се покаже како ко види своје радно место, чиме је задовољан, а чиме не, а идеја је да се на тај начин побољша стање у фирмама које послују у Србији, где слободно се може рећи, није сјајна ситуација. Ипак, познато је да се добар глас далеко чује, а лош још даље и не треба занемарити чињеницу да је, про тражењу посла, али и поклањања поверења одређеним производима, важан  утисак о онима који раде и местима на којим се ради.

Добар радник, без обзира на ниво стручнсоти свакоме је потребан и није га лако наћи, а то је највидљивије у области ИТ индустрије, Наиме, незапослених а стручних за обављање тих послова готово да нема, у том сектору плате су више од просечних и исплаћују се на време, могућност напредовања изузетна, доброг програмера сви ће се трудити да задрже јер их нема, а без њих нема ни посла.

Д. Млађеновић

Важно и образовање

Иако се може чинити невероватним, има и оних који, без обзира на зараду, која неретко одскаче од минималне или чак просечне, нису спремни да остану на радном месту на којом нису задовољни, које их не испуњава, не дозвољава да се искажу... На такав корак, сигурно је, лакше се одлучују запослени с вишим степеном образовања јер имају и већу могућност избора. С друге стране су запослени, који немају одговрајуће знања или вештине, или су, због неуспелих приватизација, упркос искуству, знању и вештинама стечнеим дугогодишњим радом, остали без посла. Они нису у позицији да буду гласни и одбију посао, напротив, прихвате га и не коментаришу како им је.