Страх од курсне листе кочи орочење у динарима

Већ неколико година банке се не утркују да привуку клијенте високим каматама. Та традиција наставиће се и ове године. У банкама кажу да још нису одлучили, али да у односу на садашњу понуду промена неће бити. Камата на улоге положене у еврима пале су на испод једна одсто, а све је више банака које уопште не дају камате за девизне улоге. С динаром је прича другачија: камате су око пет одсто за новац орочен на годину. 

Хоће ли чињеница да „лежећи” динар више зарађује од „лежећег” евра допринети да се улози знатније преселе у домаћу валуту? Јер, имало би шта и да се премешта: на штедним улозима у пословним банкама положено је 8,7 милијарди евра. Динарска штедња је још доста скромна, мада расте, и стигла је готово 50 милиона евра. Чињеница је да евро има предност која се чини недостижном, а колике су шансе да због повољнијих камата на динарску валуту грађани своје депозите или њихов део пребаце у динаре?

– Валутни ризик је код нас још доста висок и не верујем да ће се због повољније камате евро мењати за динаре и орочавати – каже професор Београдске банкарске академије др Бранислав Живановић. – Могуће је да ће клијенти који имају веће суме на рачуну део пребацити у динаре, али далеко до тога да ће то бити масовна појава. Камате на динаре, сасвим извесно, неће убудуће расти. Банке су преликвидне и труде се да пласирају новац у хартије кад год то могу само да би избегле трошкове. Шта могу очекивати динарске штедише, а шта девизне када дођу у банку?

За 100.000 динара орочених на годину могу добити 4,55 одсто камате. То значи да ће након 12 месеци кући носити 4.496 динара више. То је комплетна камата, на коју се не плаћа порез. За суму од хиљаду евра могу очекивати камату од 0,38 одсто. Када им након годишњег орочења стигне камата, износиће 3,81 евра. Од те суме одбија се порез од 15 одсто који се обрачунава у банци. Зато ће штедиша кући понети 3,14 евра. То значи да ће, прерачунато у динаре, по средњем курсу Народне банке Србије , однети кући 70 динара. Другим речима, уз штедњу у еврима неће зарадити клијент, а неће се ни држава овајдити за приход од пореза.

Какве су шансе да се део девизне штедње због атрактивнијих камата и боље зараде пребаци у домаћу валуту?

Простора за то, једноставно, нема. Јесте да нам је девизна штедња у маси прилична, али ту углавном доминирају веома мали улози. Просечан улог је 500 евра. Пребацивањем сто евра у динаре уз поменуту камату од 4,5 одсто, колико се даје на годину дана, зарадило би се око 500 динара. Уз валутни ризик, то није зарада због које би се вредело бактати с рачунима.

Ове године враћена је и последња рата старе девизне штедње. Тако се та тугаљива прича завршила. Али сећање на њу ће још потрајати: динарске штедише плаше се и високе инфлације, мада за то имају све мање разлога. По извештајима Светског економског форума о конкурентности за ову годину, Србија је остварила значајан напредак у области макроекономског окружења. Чак по инфлацији заузимамо први позицију и у групи смо с још 35 земаља где је тај показатељ од 0,5 до 2,9 одсто.

Д. Вујошевић

Некад било...

Остаје само успомена на време од 2006. до 2010. године, време експанзије штедње и високих камата које су достизале и десет одсто на штедњу у еврима. Домаће становиштво се тада вратило у банке, али најдебљи кајмак од девизне штедње покупили су гастарбајтери. Разлози за укидање камата леже у паду кредитне активности. Односно, док су банке могле да прикупљену штедњу кроз кредите пласирају и зараде на каматној разлици, јуриле су за депозитима. Кредитна активност и привреде и грађана код нас сада мање-више стагнира. То значи да би тек нова кредитна експанзија могла натерати банке да преиспитају каматну политику и дају који проценат више.