Стечај нити стиже брзо нити се брзо завршава

Те компаније имају нето губитак изнад висине капитала.

Међутим, то што су фирме пред стачајем, као и податак Агенције за привредне регистре да је прошле године 12.370 фирми било у блокади дужној од 90 дана, не значи да ће се стечај у њима спровести ни скоро, али ни брзо. Наиме, пред Агенцијом за лиценцирање стечајних управника на почетку овог месеца било је укупно 2.099 активних стечајних поступака, од којих неки трају дуже од две деценије!

Та агенција објавила је преглед стечајних поступака изражен у годинама трајања, из којег се види да је на почетку јуна ове године био по један активан стечајни поступак који траје 20 година, затим између 16 и 17 и 14 и 15. Од 1995. године по почетка прошлог месеца у Србији је укупно покренуто 6.012 стечајева. До једне године тренутно траје 451 поступак, између једне и две године има их тренутно 220. Највише поступака, 444, траје између четири и пет година, док је оних који трају између пет и шест 431.

Из табеле Агенције за лиценцирање стечајних управника произлази да има 36 стечајних поступака који трају између седам и осам година, као и по 20 оних који трају између осам и десет, док их је 14 отворено више од деценије. Када се посматра просечно време трајања стечајних поступака за укупно 2.099 активна, стечај просечно траје три године, десет месеци и четири дана.

У привредним судовима у Војводини највише стечајних поступака, 488, спровео је Привредни суд у Новом Саду, док је Привредни суд у Суботици отворио 388 стечајева. У Привредном суду у Панчеву било их је 202, у Сремској Митровици 195, у Сомбору 169 и у Зрењанину 151. Када се посматра година у којој је у тим судовима покренуто највише стечајних посутпака, за привредне судове у Сомбору, Сремској Митровици и Суботици то је била 2009. година, за Зрењанин и Панчево 2011, а за Нови Сад 2012. Тако је 2012. године у Привредном суду у Новом Саду покренуто 105 стечајних поступака, што је знато више него, ако се изузме Београд, у свим другим судовима у Србији.

Љ. Малешевић

Добит 144 милијарде динара

– Укупна привреда Србије је у 2015. прекинула серију непрофитног пословања и завршила годину с нето добитком од 144 милијарде динара – изјавила је регистраторка у регистру финансијских извештаја Агенције за привредне регистре (АПР) Ружица Стаменковић на конференцији за новинаре, и додала да је и број запослених те године повећан за 21.360.

– Анализом финансијских извештаја за 2015. годину које је привреда достављала до краја фебруара за статистичке потребе утврђено је да је у 2015. остварена финансијска добит од 144 милијарде, док је 2014. привреда завршила с готово истим толиким губитком – 133 милијарде динара.