Шта мучи млекарску индустрију у Србији?

показује да је квалитет млека један од највећих изазова и задатака у овој индустрији, речено је данас Другом српском конгресу млекарства у Београду.

Представници ресорног министарства поручују да ће држава и даље пружати помоћ сектору млекарства у циљу његовог развоја и унапређења квалитета млека, док представници Удружења произвођача млека Србије истичу да би требало "реконструисати" систем субвенција, односно направити другачију касификацију.

Председник УО Удружења произвођача млека Љубиша Јовановић  наводи да је највећи изазов када је у питању ова област квалитет, будући да у Србији, како каже, није заступљено ни 50 одсто млека ектра класе.

"Наш предлог је да се у неком догледном периоду направи класификација, односно да највише премије добију они фармери који се труде да произведу квалитетно млеко", рекао је Јовановић.

Он је додао да би за њих премија могла да се повећа на десет динара, а да се за другу класу она задржи на три, четири динара, а временом и укине.

Како каже, нема смила кажњавати оне који се труде, већ их треба награђивати.

Јовановић је указао да има и малих произвиођача који могу да производе млеко ектра класе и да би било важно дати прелазни рок и време онима који желе да унапреде квалитет.

Представник Министартва пољопривреде Ненад Терзић рекао је да ће се и даље пружати помоћ сектору млекарства у циљу његовог развоја и унапређења квалитета млека.

Он је рекао да се нада да ће ускоро почети да функционише и национална референтна лабораторија након чега ће се како је објаснио издвајати различите премије по литру у зависности од квалитета.

Терзић  је навео да се сада из буџета издваја пет милијарди динара за премије.

Економиста у Центру за инвестиције ФАО (Организације УН за храну и пољопривреду Дмитри Прикходко рекао је да Србија има мало грла стоке на фармама када је реч о малим произвођачима (свега 2, 8 крава по газдинству).

Прикходко каже да код чак 95 одсто малих произвојача квалитет млека није у складу са стандардима ЕУ, док код великих 70 одсто млека задовољава стандарде ЕУ.

Код средњих произвођача,  62 одсто млека има задовољавајући квалитет.

Он је указао да млекарска индустрија у Србији прима 70 одсто укупне  подршке у целом сектору аграра и да је један од највећих приоритета.

Како је додао, тај сектор добија већу финансијску помоћ него ратари или други пољопривредни произвођачи.

"Око 24 одсто укупних прихода у овом сектору је на један или други начин подржан од стране државе", рекао је Прикходко истичући да треба размотрити да ли је најважније да држава повећа средства или да целокупна индустрија јача своју ефикасност.

Он истиче и да је у земља ЕУ у протеклих пет година опао ниво финансирања млекарске индустрије.

Такође је навео да је индекс цена у млекарској индустрији од прошле године порастао за 23 одсто.

Координатор ФАО/ЕБРД пројеката у Србији Милош Миловановић каже да овај сектор у Србији захтева велике инвестиције и да је ЕБРД највећи појединачни инвеститор у области пољопривреде.

Како је додао, ЕБРД и ФАО у Србији имлементирају осам пројеката техничке сарадње чији је укупни портфолио три милиона долара.

Производња млека у Србији годинама стагнира или се налази на мање више истом нивоу, рекао је Миловановић.

према његовим речима, долази и до квалитативних промена, односно до побољшања квалитета млека код неких, али и веома велики број произвођача млека у Србији је ван потребне зоне квалтета.

Упитан да ли смањење субвенција за млеко друге класе може да нешто допринесе, Миловановић је навео да то није једини начин, већ да постоји сет мера аграрне политике који може да буде примењен, а да су премије за млеко само један инструмент.

(Танјуг)