Шта да продамо Русима кад смо много скупљи

Силоси и магацини су препуни, извоз стоји, а коме и да продамо нашу робу када је сви, што је најгоре наши најбољи купци и они у које смо се највише уздали – Руси, имају и превише. Најмање нам је у таквој ситуацији требао пад рубље, али колико год звучило безазлено, стрмоглављење руске валуте покосило је наше извознике. Руске су радње препуне намирница добрано јефтинијих од наших, те нема рачунице по којој би се српским пољопривредницима и прерађивачима, колико год да су велики или удружени, исплатио извозни посао у Русију.



Да је тако, нису нам потребне анализе тржишта и спољнотрговинске размене – довољно је завирити у руску радњу. “Дневник” је имао прилику да сними цене у продавницама у Кирову, највећем граду истоимене области на североистоку Русије, око 900 километара удаљеном од Москве. Рафови у овом хладном и снегом затрпаном граду у уралској области су пуни, хране има одсвуда, па и оне пореклом из земаља Европске уније иако је на снази трговински ембарго, а политички односи између Русије и ЕУ затегнути. Јефтиније је готово све - од меса и прерађевина, преко млека и млечних прерађевина до воћа, поврћа, брашна, тестенине…



Килограм свињског кареа без костију кошта 318 рубљи (однос евро – рубља је око 85), што је око 450 динара. У српским маркетима ова врста меса кошта управо толико. Свињски бут у руским радњама је, додуше, скупљи него код нас (346 рубљи, односно око 490 динара), али су јефтиније друге врсте свињског меса, као и говедина и пилетина. Јунећи бут у Русији кошта 456 рубљи (око 644 динара), а у нашим маркетима се само на акцији може купити по 660 динара, редовна цена му је око 700 динара. Пилећи батаци у руском маркету стају 159 рубљи или 224,5 динара, док су у нашем 340 динара. Код белог меса разлика је драстична – у Русији је оно 228 рубљи (322 динара), а у маркетима у Србији око 650 динара.



Сиреви су такође прилично јефтинији – у радњама у Кирову тврди сиреви коштају од 269,50 рубљи (381 динар), до 487,50 рубљи (688 динара). Мало који из великог асортимана сирева (увоуних и руских) премашују 500 рубљи.

Јефтинија су и брашна, нарочито црно и ражено која су код нас прескупа. Килограм пшеничног брашна у овом руском граду стаје 35,50 рубљи (око 50 динара) – код нас га је тешко наћи испод 55, а паковање од килограм и осамсто грама раженог је свега 36,90 динара (52,2 динара). У нашим радњама ражено брашно у килограмском паковању кошта 63 динара. Уље је такође у Русији јефтиније – стаје 69,99 рубљи или 98,8 динара, а наша најјефтиније кошта 138 динара. Јабуке у овом уралском граду коштају 84,50 рубљи (око 120 динара), док су у нашим маркетима од 100 до 300 динара.



С јабукама ипак још и некако можемо да се утркујемо с конкуренцијом и боримо се за прођу код овог значајног светског купца, али са осталим производима готово да немамо шансе. О томе говори и статистика. Прошле године бележи се пад извоза пољопривредних производа у Руску Федерацију за око 15 одсто у односу на претходну 2014. годину. На смањење је највише утицао пад извоза меса, који је 2014. бележио рекордне вредности од скоро 70 милиона долара, али је ове смањен за преко 40 милиона. Након охрабрујућег раста извоза месних прерађевина који је 2014. повећан 2,2 пута у односу на претходну годину, прошле године је забележен пад од преко 180 посто.



Највише разлога за оптимизам даје пораст извоза воћа за око 10 одсто. Међутим, на извоз меса, кобасица, салама, сирева и других производа у Русију можемо засад заборавити. Нарочит је проблем са свињским месом.

Не треба сметнути са ума да превоз наше робе, рецимо, свињског меса до Русије траје 13 дана. Толико је потребно да контингент стигне најпре камионима из Србије до луке Бар, а потом морским путем, око Европе, до луке у Санкт Петербургу. За то време, према рачуници произвођача, месо пређе око 7.600 километара и у једном делу чак плови кроз воде Атлантског океана. И европско тржиште, на које, додуше, не можемо извозити свињетину (нити га користити као друмски транспорт) због тога што свиње још увек пелцујемо против болести куге што Европљани не раде, препуно је овог меса по све нижим ценама. Према писању британског пословног листа “Викли трибјун” од пре пар дана, у Немачкој је прошле недеље цена полутки пала седам евроценти – на 1,24 евра и цело тржиште је кренуло наниже.



Како се наводи у извештају европског најмеродавнијег извора цена свиња “Ваекс”, у Холандији полутке коштају свега 1,15 евра, док су товљеници немачког “Тениса” пали на 87 евроценти. То значи да наше свиње нису конкурентне, а о говеђем месу и прерађевинама од меса и млека да и не говоримо. И док смо ми у озбиљном проблем, све више држава проналази модел за подршку сточарима тако што издваја знатне суме за маркетинг при освајању нових тржишта. Европска унија има чак и компензационе фондове и тиме покрива део губитка које трпе извозници већине пољопривредно-прехрабених производа због санкција са Русијом. А ми...



Слађана Глушчевић

Пропуштена шанса



Није ни чудо што је извоз за Русију из Србије десеткован и што нисмо успели да искористимо шансу да се боље позиционирамо на овом важном тржишту када су затегнути економски односи између ЕУ и Русије. Навели смо цене из града веома удаљеног од Москве, а у приступачнијим деловима Русије оне су и ниже. Могуће је да је реч о дампиншким ценама, да је у питању реекспорт, да роба која стиже из земаља с којима је Русија задржала добре трговинске односе заправо води порекло из ЕУ... али то су само претпоставке које нам не олакшавају ситуацију.