Шта ће бити са 118 индустријских зона у покрајини
Развој привреде и довођење инвеститора у индустријске зоне широм Србије показали су се у многим случајевима као успешна варијанта. Али, док у појединим зонама на ободима
градова и насеља инвеститори готово чекају у реду да им надлежни нађу место, у другима је слика сасвим другачија: парцеле зарасле у коров, са старих зграда отпада малтер. Влада Војводине недавно је урадила анализу рада свих 118 индустријских зона у покрајини, које се простиру на око 20.000 хектара. Спремни су да уложе у њихов развој, али ако се и локалне самоуправе снађу и доведу инвеститоре. Новац не би требало да буде проблем јер у Војводини ускоро треба да се формира посебна агенција која ће га давати за улагање у покрајину.
Рад поменутих зона анлизирао је недавно Покрајински секретаријат за привреду и туризам, у сарадњи са Заводом за урбанизам Војводине и локалним самоуправама. О томе каква је ту слика секретар за привреду Иван Ђоковић, истовремено и потпредседник Покрајинске владе, каже за „Дневник”:
– Готово да нема општине у Војводини која нема простор који назива индустријском зоном – наводи Ђоковић. – Оне су различито опремљене: док поједине имају одличну инфраструктуру, у другима нема ни воде ни канализације, а често ни струје. У те друге инвеститори ће тешко доћи јер то је оно основно што сваки улагач тражи. Процењујемо да у 23 зоне треба подржати локалне самоуправе да до краја припреме одговарајућу техничку документацију и направе простор који би одговарао улагачима. Међу њима је 19 зона које су у трећој и четвртој категорији развијености, а четири су близу прве групе, али им треба подстицај. Процењујемо да треба уложити око три милијарде динара да би оне ставиле у функцију.
То „око” је зато што смо приликом израде анализе имали тешкоћа код локалних самоуправа. Многе нису имале стручњаке обучене да направе сложеније анализе. Зато смо добијене податке укрштали с онима које је овај секретаријат радио раније и онима које има Покрајински завод за урбанизам.
Зоне које су се распрострле широм Војводине су различите по много чему. Ђоковић објашњава да има модерних, али и да су поједине још из времена СФРЈ. Многе од њих су веома запуштене, потребно је реновирање пословног простора, а понегде је једино решење рушење старих хала и градња нових.
– Ми ћемо им помоћи око израде документације. Ту је затим и могућносот да им помогнемо да дођу до субвенција из програма Министарства привреде Србије. Када се оснује развојна агенција Војводине, имаће шансу да по истом моделу дођу до подстицаја – наводи наш саговорник.
Слика која се добија када се крене од зоне до зоне је веома различита. У Старој Пазови, Инђији и Суботици добро раде, ту су дошле светски познате и реномиране компаније попут „Сименса” и „Сваровског”, а и она у Зрењанину је привукла реномиране улагаче. Други се теже сналазе.
– Наш став је да убудуће треба подстицати оне локалне самоуправе где се слило најмање новца да би се ниво њихове развијености подигао. Најнеразвијенији део Војводине је Банат. Ту смо спремни знатно да помогнемо долазак инвеститора. Долазак великих компанија помоћи ће се координираним радом надлежних у Републици и Покрајини. На подстицаје ће моћи да рачунају и мала и средња предузећа, која тако добијају шансу да постану кооперанти великих компанија – каже Ђоковић.
Војводина има одличне шансе за прекограничну сардњу. Ту је и шанса да се новац из фондова Европске уније употреби за развој зона
– Прекогранична сарадња је битна, али у локалним самоуправама имамо мало капацитета за то. Тачније, често нису у стању да обезбеде људе који ће бити носиоци пројекта и који ће моћи да то све успешно изведу, не знају језик или нису у стању да пронађу партнере који ће бити носиоци пројекта заједно с њима.
Значи, треба радити на едукацији, да се у локалним самоуправама формира одговарајући број стручњака који ће моћи да изнесу такве пројекте. На томе се ради кроз сарадњу са Секретаријатом за међурегионалну сарадњу. То није једино на шта треба обратити пажњу: треба да препознамо који су то пројекти који имају шансу да се развијају на дужи рок. То треба да буду пројекти који ће инфраструктурно опремити и оставити бољи квалитете за живот и улагање у тој локалној заједници. Ако идемо у едукативне пројекте, они стварно треба да омогуће да се у општинама формира нова база кадрова који ће не само бити у стању да аплицирају већ и да подигну квалитет рада целе администрације. Не можемо ми да мислимо уместо њих и да бринемо о њиховом интересу.
Д. Вујошевић
Преквалификација је решење
Инвеститори у Србији се често сусрећу с недостаком обучених радника, али секретар Ђоковић сматра да то није проблем који се не може превазићи.
- Сви већи улагачи имају своје центре за обуку па раднике лако могу преквалификовати- сматар Ђоковић.- Ту је и едукативни центра Војводине. Он је конципиран тако да омогућава преквалификацију и ново запослење.