Српски и хрватски аграр муче исте муке

присуствовали и министарка пољопривреде и заштите животне средине у Влади Републике Србије Снежана Богосављевић Бошковић и министар пољопривреде у Влади Републике Хрватске Давор Ромић, који су том приликом истакли да су искуства Хрватске у преговорима за приступање Европској унији из области пољопривреде изузетно битна за Србију и њен приступни процес.

Министарка Богосављевић Бошковић је рекла да верује да је рашња конференција, у оквиру које су одржане две панел-дискусије, „Искуства агробизнис лидера регије“ и „ИПРД програм у Србији и хрватска искуства с ЕУ фондовима“, дала доста одговора на бројна питања која се постављају у процесу приступања Европској унији.

– Очекујем да би у преговорима с ЕУ ускоро могло бити отворено поглавље 11, које се тиче пољоприврееде, али за наше министарство битна су и поглавља 12 и 13, која се тичу здравствене безбедности хране и риболова, односно поглавље које је везано за заштиту животне средине – рекла је Снежана Богосављевић Бошковић, додајући да су за Србију драгоцена искуства земаља које су недавно постале чланице ЕУ.

Она је нагласила да је добро да сарадња двеју земаља у области пољопривреде буде што чвршћа и јача јер, како је рекла, то је у интересу и Србије и Хрватске, чије се пољопривреде сусрећу с истим проблемима.

Хрватски министар Давор Ромић је казао да му је драго што се у оквиру 83. међународног пољопривредног сајма одржава поменута регионална конференција јер је, како је истакао, својим квалитетом Међународни пољопривредни сајам успео да се наметне као једна од најзначајнијих пољопривредних манифестација у Европи па је самим тим и значај Конференције већи.

– Идеја је да се на Регионалној конференцији размене искуства кроз која је Хрватска прошла током преговарачког процеса – казао је Ромић. – Наш пут је био дуг, учили смо од старијих чланица ЕУ и спремни смо да сада та искуства проделимо са Србијом, а о томе колико је за нас значајна сарадња са Србијом најречитије говори податак да су фирме из Хрватске у Србију уложиле више од 700 милиона евра, а сигурно је да има простора да та улагања буду и већа.

По његовим речима, могућности сарадње двеју држава када је о пољопривреди реч посебно су добре у областима ратарства и воћарства, а као пример навео је производњу малина, где, како је рекао, Србија има добра искуства, и производњу мандарина, у којој Хрватска остварује значајне резултате.

Д. Мл.

Чекају паре из ИПАРД-а

ИПАРД програм, како је речено током панел-дискусије, пружа пољопривредницима у Србији прилику да искористе новац из претприступних фондова ЕУ, а како су рекли представници Хрватске који су наступили на панелу, ти фондови су по уласку у ЕУ повећани 12 пута.

На скупу је истакнуто да ни Србија ни Хрватска нису довољно урадиле на удруживању произвођача на микро нивоу у појединим секторима пољопривредне производње, те да у том делу има доста простора за напредак, као и у делу међусобне трговине пољопривредним производима јер је Хрватска у Србију прошле године извезла пољопривредних производа за 153 милиона евра, док их је Србија у Хрватску извезла за 83 милиона евра.