Српска домаћинства потроше 1.500 динара више него што приходују

барем оно што званична статистика сматра да им припада и мањак новца „навлаче” са свих страна. По последњим подацима Републичког завода за статистику, месечни издаци домаћинстава већи су око 1.500 динара од прихода. Јер, статистика тврди да су у другом кварталу ове године просечни месечни приходи у новцу и натури износили 58.656, а издаци 60.158 динара. Разлика је раније била и већа, и то две и две и по хиљаде, па су ипак домаћинства успевала да је закрпе и натегну. Како и уз помоћ којих све трикова – то само она знаји. Неки имају срећу да им блиска робина ради у иностранству и сваког месеца тутне стотину-две евра, неки раде у сивој зони, а има и оних који су се латили мотике да би себи обезбедили барем храну. Има и оних који узимају кредите па се број задужених појединаца у последње врема повећава.

Било како било, јасно је да чак и сувопарни статистички подаци указују на то да све теже излазимо на крај с месечним рачунима и да је то епидемија која влада целом државом. Највећи удео у приходима у новцу и натури домаћинства су имала из примања из редовног радног односа – 50,4 одсто, пензија 31,4 одсто, натурална потрошња 3,7 одсто, остала примања од социјалног осигурања 3,3 одсто, приходи ван редовног радног односа три одсто, приходи од пољопривреде, лова и роболова 2,8 одсто. Чак и ти подаци указују на то да трећина српских домаћинстава заправо данас опстаје захваљујући пензионерима, односно да су они са својим скромним пензијама главни финансијери својих породица у којој су деца, па чак и унучад, без посла. Због тога је још значајнија редовна исплата пензија јер је јасно да би њеним кашњењем аутоматски трећина српских домаћинстава остала без највећег удела у приходима.

У личној потрошњи домаћинстава највећи удео имали су расходи за храну и безалкохолна пића – 34,5 одсто и за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива – 16,3 одсто. Ако се прихвати статистички податак да су издаци домаћинстава на крају другог кваратала износили 60.158 динара, значи да више од половине тог новца одлази само на храну и комуналије. Од преостале нешто мање од половине прихода домаћинства треба да подмире све остале потребе, а то значи транспорт, одећа и обућа, остале услуге, телекомуникације, рекреација и култура, алкохолна пића и дуван, намештај и текуће одржавање и здравље, односно куповину лекова.  Из тога произлази да приходи заправо у највећој мери служе да би се јело и становало, а за остало може да буде и не мора, а најмање се улаже у образовање, културу и здравље.

Многим економским стручњацима није јасно како домаћинства уопште преживљавају и како се сналазе у тој готово немогућој мисији. То исто питање постављају и у потрошачким организацијама јер верују да чак и такви статистички подаци варају те да су примања домаћинстава много мања од трошкова који су се над њих надвили. Подсећају на то да у многим домаћинствима живе они који немају стална примања, који зависе од привремених и повремених послова, али и они који раде за минималац. Потребна су чак три минималца да би се покрили „статистички” трошкови домаћинстава.

Љ. Малешевић

Сива економија „ублажава” глад

Привредни консултант Драгољуб Рајић тврди да би, да нема сиве економије и дознака из иностранства, које су званично између две и по и три милијарде евра годишње, као и одложеног плаћања, готово 37 одсто домаћинстава у Србији било егзистенцијално угрожено, односно гладно.

– Подаци Мреже за пословну политику, али и неких други, указују на то да сва домаћинства у Србији не живе исто и да то зависи од дела земље у којем су – рекао је Рајић. – Приходи просечног домаћинства из сиве економије у неким деловима државе крећу се у распону од 11 до 46 одсто, а расходи из сиве зоне у распону од девет до 39,6 одсто.