Сремице шију „Праду”

партнерства с произвођачем обуће „Инсерт”, општина Рума и Америчка агенција за међународни развој омогућавају  незапосленим женама Срема да се стручно оспособе за потребе обућарске, кожарске и индустрије намештаја у Сремском округу. Након успешно завршене обуке оне ће лако доћи до посла.

На тржишту рада у Руми – а тако је и околним сремским општинама као и у већини градова у Србији – нема квалификованих обућара јер су сви који су радили у некадашњем чувеном сремском гиганту, фабрици обуће „Фрушка гора”, или отишли у пензију или су нови посао нашли у неколико погона страних обућарских компанија у том граду.



Србија иначе кубури с обућарима и око 300 предузећа, колико их данас раду у индустрији обуће, могла би запослити више од постојећих 10.000 радника, само када би међу незапосленима или онима који се тек школују било тих занатлија. Свршени основци ни у овом уписном року нису показали претерано занимање за шкововање за обућаре. Ништа боља ситуација није ни у Сремском округу, поготово у Руми и Сремској Митровици, које су на неки начин „обућарски центри” у Војводини.



Наиме, компанија за производњу обуће „Инсерт” основана је 2004. године у Сремској Митровици и данас запошљава 120 радника. Осим погона у том сремског граду, од 2009. године своју делатност обавља и у Руми, где данас запошљава 150 радника, што с изградњом новог погона површине 5.000 квадратних метара у Радној зони „Запад”, представља једну од најзначајнијих приватних инвестиција у Руми. Основна делатност „Инсерта” је производња женске обуће, њихова дорада и прерада за иностране партнере, као и готових производа линије женске обуће „Антонела Роши”, направљених од највалитетнијих материјала и финих дизајна.



„Инсерт” поседује и сопствену продајну мрежу 17 градова Србије, а женска обућа „Антонела Роши” с великих успехом извози се у Русију, Белорусију и све земље у региону. Међу дугогодишњим клијентима и пословним партнерима те фабрике су и најпознатији италијански и светски брендови, чији сјај у свету моде већ деценијама не тамни, а из године у годину постају све траженији. То су „Прада”, „Цхристиан Диор”, „Луис Вутон” и „Валентино”.



Рума није једини војвођански град у којем се праве светски познате марке обуће. Тако италијански погон „Леонардо” у Суботици већ неколико година производи врхунске италијанске ципеле марке „пакерсон”, које су недоступне yепу просечног грађанина Србије јер им цена досеже и до неколико хиљада евра.



У Привредној комори Србије истичу да су од страних фирми које се баве производњом обуће у Србији и „Прогетти” Владимирци, „Фалц Еаст” Књажевац и ГЕОКС Врање. Осим њих, у Србији се производњом мушке и женске кожне модне ципеле, спортске и дечје обуће, гумене, пластичне као и заштитне, баве и српске фирме које су опстале на тржишту и наставиле да при том буду тржишно оријентисане. Међу њима су „Гепард” Нови Сад, „Минекс” Врање, „Фрателли Бабб” Обреновац, МУББ Београд, „Укус” Ковачица, „Тигар” Пирот и друге, док су значајни произвођачи дечије обуће „Булдино” Београд, „Грубин” и „Греј” Стара Пазова, „Вумо” Угриновци, „Леон” Шабац, „Поллино” Земун...



Љ. Малешевић

 

Недостаје нам наш бренд



Велики део данашњих обућара ради обућу или делове за њу за познате светске брендове преко дорадних послова. Стручњаци тврде да није мала ствар што се обућа „Прада” или „Валентино” шије и у Србији, али сматрају да то није рецепт за оживљавање обућарске индустрије. Тим пре што наша држава има стручњаке који могу дизајнирати и направити обућу која ће бити препознатљиви српски бренд и као такав се продавати на европском тржишту.