Србију 28 људи коштало девет милиона евра

одлази у историју јер је резултат 28 економских дипломата испод очекивања. Прво их је повучено 18, а с јучерашњим даном и последњих десет, колико је преостало да лобира за српску привреду.

Одлука о повлачењу економских дипломата донета је пре свега из економских разлога јер економски изасланици нису оправдали очекивања, а ни позамашне годишње трошкове од око 1,8 милион евра, колико су Србију коштали у време када их је свих 28 било у службама широм света. Мада се од економских дипломата, које постоје у многим европским земљама, много очекивало, на крају се испоставило да се плаћају људи који не могу да оправдају чак ни трошкове које је Србија за њих имала. Наиме, за шест година Србија је платила готово девет милиона евра за економске дипломате, а нема прецизних података о томе какви су њихови резултати, али се зна да је више инвестиора дошло без њиховог посредства него уз њихову помоћ.



Одмах по избору економских дипломата, стручњаци су упозоравали на то да су су изабрани на брзину, да је реч о младим људима без дипломатског искуства, регрутованим углавном из владиних административних служби. Уз њихово неискуство и слабу припремљеност да лобирају за привлачење страних инвестиција, неуспех је био логичан. Сваки од тих дипломата грађане Србије, од чијих пара су плаћани, коштао је око 3.000 евра месечно, што је превише ако се узме у обзир чињеница да већина ту плату није ни зарадила.



Министар трговине Расим Љајић објашава да је идеја о економским дипломатама била добро замишљена, али да је сам пројекат од почетка био нереалан јер су у европске државе послати млади људи без искуства у том послу. Као такви, додаје, нису ни могли остварити очекиване резултате. Слање економских дипломата чак и у земље региона није било потребно, сматра он.



– Морамо да нађемо специфичан модел те сарадње, односно формирање економске дипломатије – рекао је Љајић. – Мада у савременом свету читава дипломатија мора да буде у функцији промоције привреде неке земље – и ја мислим да ту лежи кључ успеха, односно неуспеха – а онда је то помоћни алат и средство да привучете инвестиције или обезбедите тржишта за наше привреднике.



Већ је било разговора о новом моделу економске дипломатије и на јесен би требало да се донесе одлука о томе на који ће начин они радити. Привредна комора Србије већ има представништва у пет држава и сматра да је логично да они буду задужени за економску дипломатију. Идеја би била, наводи Вељко Јовановић из ПКС-а, да привреда сама плаћа своје представнике, и то је кључ овог модела. Истиче да је идеја да представништва ПКС-а раде у координацији с надлежним миинистарством  које обавља и послове спољне политике.



Већина стручњака слаже се у оцени да је економска дипломатија Србији потребна, али да свакако мора бити другачије од ове која се сада завршила. Подсећају на то да економску дипломатију преко својих привредних комора води Аустрија и у томе постиже много успеха. Други пак истичу да Немачка, Словенија и Хрватска исту ту економску дипломатију воде преко Министарства спољних послова и да за то немају посебно запослене економске дипломате, или да се привлачење инвеститора у Македонији обавља преко Агенције за промоцију извоза.



Љ. Малешевић



Стигли и до Америке



Пројекат економских амбасадора чији је задатак био да у Србију доведу стране инвеститоре Министарство економије спровело је 2010. године. Дипломате су послате у Русију, Немачку, Италију, Грчку, Кину, Француску, САД, Словенију, Велику Британију, БиХ, Хрватску, Македонију, Белгију, Канаду, Јапан, Украјину, Мађарску, Румунију, Бугарску, Турску, Словачку, Аустрију, Црну Гору, Шведску и Чешку.