Србија трећи светски произвођач чарапа

а укупан извоз и то махом на европско тржиште, прошле године достигао је вредност од око милијарду долара. За Европу наши текстилци највише шаљу рубље и чарапе, а полако шијемо и одела.

За раст већи за трећину у односу на претходне године  заслужни су и страни инвеститори који су отворили бројне фабрике. Тако су отворене фабрике у Апатину, Руми и Нишу и код Врања, а газде су углавном Италијани и Турци. Секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије Милорад Васиљевић објашњава да је Србија прошле године извезла чарапе у вредности од 200 милиона долара.

- Србија је трећи произвођач чарапа у свету, доминирају италијанске и немачке фирме са својим погонима у нашој држави- истиче Васиљевић. -  Највећи извозници у прошлој години били су “Вали”, произвођач чарапа из Ваљева са око 100 милиона долара извоза. Следи сомборски “Фијорано”, који је извезао рубља у вредности од 44 милиона долара, нишки “Бенетон” са око 37 милиона долара пласмана разних одевних предмета.

Тренутно послује 620 фирми, махом мањих, које се баве производњом мајица, чарапа, веша, ситнијих одевних предмета, као и 930 погона за производњу панталона, кошуља, блуза, блејзера, капута... Од тог броја 80 одсто чине мале фирме, а 20 одсто су фабрике са више од 120 запослених.  Све више запослених у текстилној индустрији и квалитетна текстилна роба допринеле су да Србија прошле године заузме 18. место на листи снабдевача Европске уније текстилом. Колики је то напредак у односу на претходне године, најбоље илуструје податак да је Србија 2.000.године била на 192. месту од свих добављача у свету, да је 2005. била на 32. и да је за десет година успела да “прескочи” 14 места и полако се враћа на место које је некадашња Југославија имала на текстилном тржишту у Европи. Наиме, некадашњи југословенски текстилни комбинати шили су квалитетна одела за велики број европским држава и наша роба била је посебно цењена код пробирљивих европских купаца.

Сасвим је извесно да би успех српске текстилне индустрије био још већи да није нелојалне конкуренције која “излеће” и извози у неке европске државе иако Србији не плаћа порезе и доприносе и налази се у сивој зони пословања.  Власник београдске фирме “ Форма-ВС” Бане Микелић тврди да се данас произведе више дечје гардеробе него некада у читавој Југославији, али да данас фирме које легално послују једна опстају, док задовољно руке трљају оне које раде илегално.

- Уби нас црно тржиште. Ја знам најмање 40 текстилних предузећа, без иједног запосленог, која увозе материјал нацрно и на црно га продају. Други проблем су велики доприноси. Јесу смањени ако се запосле нови радници, али ми треба да платимо читав износ, а онда чекамо да нам држава врати део новца – истиче Микелић.

Да је проблем за текстилце пореско оптерећење слаже се и Васиљевић , износећи податак да су у Бугарској зараде оптерећене са мање од 40 одсто, а у Србији порези и доприноси износе 65 одсто плате. Због тога, како каже, у Бугарској ради 200.000 радника у текстилној индустрији, а код нас 50.000 и вероватно још толико на црно.

Љ. Малешевић

Можемо и више уз посреднике

Секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће у ПКС Милорад Васиљевић истиче да српским текстилним фирмрама данас није лако да пронађу партнере у иностранству, јер су престале да постоје некадашњи „Југоекспорт” и „Генекс” који су управо то чинили.

- ПКС ће половином године отворити представништва у земљама које су најзначајнији спољнотрговински партнери и радићемо на повезивању наших произвођача са купцима - рекао  је Васиљевић.