Србија се пласирала у бољу економску лигу

нашој земљи утицала су бројна  позитивна економска кретања и политичка стабилност, наводи се у саопштењу те бонитетне агенције. Промена рејтинга набоље имаће добре поседице по Србију, а то је задуживање под повољнијим условима.

О томе шта ће то значити за нас, стручњак с Београдске банкарске академије др Бранко Живановић каже:



– Држава ће моћи да се задужује под повољнијим условима, а прошириће се и капацитете за задуживање – објашњава он. – Колико – то ћемо моћи да кажемо пошто се  оконча наредна посета мисије ММФ-а. Њихов долазак очекује се након формирања нове владе. Повећање рејтинга повољно ће утицати и на девизно курсне прилике.

Привреда такође може очекивати повољне последице. Банке основане страним капиталом моћи ће да повуку новац од матичних кућа под повољнијим условима. Наравно, ту се поставља питање колико је наша привреда спремна да се задужи, чак и повољније него до сада.Живановић наглашава да већи рејтинг директно утиче на инвеститоре који су спремни да улажу у нашу земљу и с те стане то је добра вест.



Зашто је та реномирана агенција одлучила да повећа рејтинг? Од четири фактора који утичу на укупни рејтинг – политички, макроекономски, пословни и екстерни – као индикатор ризика за пословно окружење у земљи, макроекономски и политички фактор имали су највећег удела за повећање рејтинга и прелазак из групе високоризичних у групу земаља с умереним ризиком.

Како се наводи, велики прилив девиза би требало да обезбеди пораст државних резерви у наредном периоду. Главни прилив се очекује од извоза, чији приходи, од фебруара расту по годишњој стопи од 15,8 одсто, подстакнути страним инвестицијама у производном сектору у Србији, здравим растом економије у Немачкој и падом вредности динара. Очекује се да ће прилив страних директних инвестиција бити око две милијарде евра, услед великих приватизација и инвестиција ове године.



Нису занемарљива ни средства од српске дијаспоре, која учествују у БДП-у с око десет одсто, пише Д&Б.

Србија тако сада припада групи земаља у којој су Хрватска, Бугарска, Мађарска, Македонија и Албанија. Бољи рејтинг имају Словенија, Пољска, Румунија, Литванија и Летонија, које су окарактерисане као земље благог ризика, док најбољи рејтинг међу источноевропским земљама имају Чешка, Словачка и Естонија, које припадају групи земаља с ниским ризиком. 



Д. В. – Д. У.

 

У групи с Италијом, Кипром...



Нижи рејтинг од Србије у регион има Босна и Херцеговина, као земља врло високог ризика. 

У поређењу с осталим европским државама, Србија је у групи с Италијом, Кипром, Португалом и Турском. Овог месеца ризик је повећан Хрватској, Оману и Јордану, а смањен Кипру.