Србија преспавала неколико технолошких генерација

Због тога представници државе, привреде и науке тврде да Србија, једино јачањем производног предузетништва уз примену савремених технологија, може ухватити корак с развијеним земљама које уводе интелигентне фабрике.

Министарка за државну управу Кори Удовички, која је учествовала на Конференцији италијанско-српске сарадње у новим производним технологијама, објашњава да наши грађани треба једном заувек да забораве на фабрике попут оних које су се правиле педесетих година 20. века уколико желе да ухвате корак с развијеним државама које већ имају технологију 21. века.

– За конкуретност данас је потребно специјализовано знање, које могу пружити само привредници и научници, а држава треба да им помогне, а не да смета својом администрацијом – нагласила је Кори Удовички.

По оцени председника Академије инжењерских наука професора Бранка Ковачевића, не може се данас бити конкуренан по квалитету и цени уколико не постоји модерна технологија која је у вези с високим рачунарским технологијама и вештачком интелигенцијом, мехатроником и роботиком.

– У свету се већ праве интелигентне фабрике, док је Србија преспавала неколико технолошких генерација – истиче професор Ковачевић. – Висока технологија омогућава да се бавите одмах и последњом технолошком генерацијом. Ми смо имали деиндустрализацију због санкција и лоше приватизације и сада имамо застарелу технологију и кадар који је просечно стар око 50 година.

Он наглашава да су у Србији присутни велики инвеститори, попут „Фијата”, „Yенерал електрика” и „Бенетона”, те да би академска заједница морала да се повеже с њима у циљу прављења домаћих предузећа која би их опслуживала.

– Италијани већ имају и тренинг-центре за људе који ће радити у фабрикама будућности. Примена високих технологија може веома брзо дати резултате у привреди и отворити нова радна места – додаје Ковачевић.

Члан Академије инжењерских наука професор Петар Петровић наводи пример „Мерцедесове” фабрике у Штутгарту, која се налази у центру града и представља његов симбол, додајући да је у исто време Београд данас остао без фабрика.

– Фабрике будућности моћи ће да производе и нову генерацију производа – оцењује професор Петровић. – Оне ће бити пуне електронике, биће комуникативне, роботи и људи ће радити заједно, а производња ће бити дигитализована и радиће по захтеву купца у серији од једног комада и биће ефикасна и у таквом концепту. То ће бити мехатронски систем с потпуно дигитализованом производњом. У паметним фабрика ће човеку бити пријатно да ради.

Љ. Малешевић

Пословна асоцијација тежи ка будућности

Директор Сектора индустрије у Привредној комори Србије Јеша Ерчић истиче да је та пословна асоцијација данас више него икада свесна чињенице да привредни системи какве смо раније имали више неће постојати у будућности и да се управо због тога очекује снажан талас промена у економији.

По њему, ова 2016, која је проглашена Годином предузетништва, управо је подстицај да се направе нови индустријски инкубатори који ће превазићи јаз између српске економије и развијених европских, додајући да су технолошке иновације саставни део процеса нове индустријализације Србије.