Србија не добија пољопривредну банку
У наредном периоду очекује се њена акредитација за реализацију ИПАРД програма, што значи да ће се увећати обим новца намењеног српским пољопривредницима, али исплату пара из европских фондова и националне касе у сваком случају неће обављати „пољопривредне банке”.
Подсетимо, министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић казала је пре неколико дана на седници скупштинског Одбора за пољопривреду да ће Управа за аграрна плаћања постепено бити претворена у пољопривредну банку Србије, међутим, испоставило се да је у ствари банка поменута у пренесеном значењу, а не као финансијска институција која ће делити кредите, исплаћивати новац... Како нам је потврђено у Министарству пољоприврде, министарка је реч „банка” поменула фигуративно, али то није тако схваћено и интерпретирано.
Министарка је у излагању на скупштинском одбору казала и да је већ сада, у овој години, неопходно да у Управи за аграрна плаћања буду запослена 103 стручњака, а укупно ће бити потребно 530 запослених. Повећање броја запослених у тој институцији и јесте један од администартивних захтева које нисмо испунили да бисмо је акредитовали у оквиру програма помоћи нашем руралном развоју из ЕУ фондова.
Подсетимо, Европска комисија је у јануару ове године усвојила ИПАРД програм Србије 2014–2020, што значи да ће у том периоду подржати рурални развој, и то са 175 милиона евра. Сада се одвија процес акредитације ИПАРД-ових оперативних структура, а то су Сектор за рурални развој, односно Управљачко тело и Управа за аграрна плаћања (можда будућа агенција за плаћање) те одређени делови Министарства финансија и Ревизорског тела при Влади. Министарство финансија има улогу координатора свих тих активности и део је акредитационог процеса.
У складу с тим процесом и обавезама које још треба да испунимо да бисмо почели реализацију програма за претприступну помоћ нашој пољопривреди из европских фондова, недавно је Управа за аграрна плаћања пресељена из Шапца у Београд. На седници Одбора за пољопривреду Снежана Богосављевић Бошковић осврнула се и на Закон о пољопривредном земљишту. Указала је на то да на терену има доста проблема и злоупотреба код закупа државног пољопривредног земљишта, истакавши да су та питања у надлежности локалних самоуправа, и заложила се за то да то министарство добије надлеженост да издаје макар трећну тих дозвола, као што је то на пример случај у Мађарској, да до злоупотреба не би долазило.
Министарка је истакла и да има доста заинтересованих инвеститора из Кине који желе да инвестирају у пољопривереду у Србији, као и који желе да купују месо из Србије за кинеско тржиште.
С. Глушчевић
Кинези само меркају наше месо
Вршилац дужности директора Управе за ветерину Дејан Бугарски је на седници Одбора за пољопривреду нагласио да су кинески привредници гледали наше сертификате за производњу јагњећег и јунећег меса.– Кинески пословни људи јесу заинтересовани за ту сарадњу, али када су у питању њихови државни органи, то баш и не може да се каже – рекао је Бугарски, и указао на то да је за конкретизацију сарадње с кинеским партнерима изузетно важна и неопходна политичка подршка обеју држава.