Србија Минску најпреча на Балкану

– две Белорусији и једна Србији. Састају се и министри, парламентарци, дипломате, привредници... Председник Владе Србије такође има позив да посети Белорусију. Могу са задовољством рећи да заинтересованост руководства двеју земаља за развој билатералних односа на прагматичној, реципрочној основи са акцентом на економску сарадњу даје своје резултате и за шест година робна размена је порасла скоро пет пута, надмашивши такозвану психолошку границу од 250 милиона долара, изјавио је у интервјуу “Дневнику” амбасадор Републике Белорусије у Србији Владимир Чушев.

Амбасадор указује да је за његову земљу Србија постала значајан партнер с обзиром на извоз и са 45. места се померила на 16. по резултатима у 2015. години. Пословни и политички кругови  белоруско-српску билатералну сарадњу оцењују као доста динамичну.

Уз те позитивне оцење има ли и потенцијала за њен даљи развој и у којим областима?

- Несумњиво да постоји. Србији припада посебно место међу нашим трговинско-економским партнерима захваљујући режиму слободне трговине – 2009. године потписали смо одговарајући споразум. Србија заузима једно од водећих места у Европи по испоруци белоруских сложених техничких производа: аутобуса, тролејбуса, теретних возила, пољопривредне технике и кућних апарата.

Данас је белоруски бренд МТЗ не само познат у Србији, већ чврсто и заслужно заузима своје место на српском тржишту. У Србији је такође организована производња за склапање белоруских трактора мале снаге, аутобуса и камиона са гасним моторима. При томе ми користимо делове и материјале произведене у Србији, посебно стакло, батерије за акумулаторе, седишта, лакове, боје итд. Напоменућу да се не користе само делови српских произвођача него и произвођача земаља ЕУ.

А конкретни пројекти?

- Разрађује се пројекат заједничке производње и извоза ватрогасних возила. Белорусија је спремна да понуди Београду своје трамваје и тролејбусе са бежичним кретањем. Већ данас је тролејбусни парк ваше престонице употпуњен белоруским тролејбусима.

Спремни смо да за потребе српске привреде и науке пружимо услуге за коришћење могућности дистанционог сондирања Земље са белоруског вештачког сателита. Уз подршку српских инвеститора остварују се замашни грађевински пројекти као што су „Светионик Минска“ и „Минск-Мир“. Белорусија такође рачуна на покретање пројекта оснивања међународног холдинга аутоделова у бази српског предузећа „Петар Драпшин“ и учешћа у њему белоруске компаније „Белавтогаз“. Мешовита белоруско-српска комисија за научно-техничку сарадњу кује планове за развој научно-техничке и иновацијске сфере Белорусије и Србије, за производњу производа с високим учешћем науке и високих технологија. Постигнут је договор око заједничког буyетског финансирања пет научних пројеката. Постоји потенцијал и за белоруско-српску сарадњу у области здравства, туризма и спорта, припремају се споразуми и у овим сферама.

На који начин све могу заинтересовати предузетници две земље да сарађују?

- Како је већ истакнуто, Србији припада посебно место међу нашим трговинско-економским партнерима захваљујући режиму слободне трговине, али не само због тога. Треба истаћи и безвизни режим. Осим тога између Минска и Београда успостављена је директна авионска веза. Два лета недељно доприносе проширивању пословних и међуљудских контаката.

За пружање подршке пословним круговима две земље користимо инструмент узајамне сарадње какав је Пословни савет за сарадњу између Привредних комора Белорусије и Србије. Седнице се традиционално одржавају уочи годишњег заседања Међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу. Тражимо и проналазимо нове „тачке раста“ у билатералној трговини и другим сферама. У томе нам активно помажу три почасна конзула Републике Белорусије у Србији – Драгомир Карић у Београду, Драгољуб Швоња у Новом Саду и Зоран Вуловић у Крагујевцу.

Од 28. до 30. јуна одржани су „Дани Београда у Минску“. У оквиру овог догађаја белоруски пословни кругови и становници Минска били су у прилици да се упознају с привредним и културним потенцијалом главног града Србије. Одржан је бизнис-форум у којем су узели учешће представници многих српских компанија. За српски бизнис улазак на тржиште Белорусије фактички значи улазак на тржиште земаља Евроазијске економске уније коју чине пет земаља са становништвом око 180 милиона људи. Белоруски бизнис је традиционално присутан на Међународном сајму у Новом Саду – највећем на Балкану. Ми такође разматрамо Србију као терен за склапање и испоруку белоруске технике на тржишта земаља бивше Југославије.

Белорусија није дестинација српских туриста. Има ли простора за развој туризма?

- На жалост, ниво белоруско-српске сарадње у области турузма није висок и информације о туристичком потенцијалу Србије и Белорусије нису довољно заступљене. Туристи из Белорусије углавном користе транзитне капацитете Србије путујући на одмор у Црну Гору и бораве овде само неколико дана. Белорусија и Србија имају развијену туристичку инфраструктуру, што дозвољава да говоримо о постојању заначајног неискоришћеног потенцијала у успостављању туристичких веза.  Перспективе проширивања туристичке размене везане су за постојање редовног лета авиокомпаније „Белавиа“ на линији Минск-Будимпешта-Београд, који се обавља два пута недељно.

Најбитније је да је спреман за потписивање нови међувладин споразум о сарадњи у области туризма који ће по нашој процени постати темељ за реципрочну и плодну сарадњу између субјеката туристичке гране обе земље. Наше земље су непоновљиве по својој природи, крајолицима, као и по историји и култури. Белорусија може да понуди Србији своје бање, одмаралишта, терене за лов и риболов, сеоски туризам, туре по православним црквама и манастирима, спортски и историјски туризам. С друге стране, белоруским туристима су на располагању скијалишта Србије, јединствени паркови природе, бање...

Владимир Ђуричић

Везе Полоцка и Сремске Митровице

Белорусија значајну пажњу посвећује и другим битним компонентама билатералних односа, а посебно, развоју међурегионалних веза. Тренутно су 22 града наше две земље, укључујући све обласне центре Белорусије, повезани уговорима о братимљењу или партнерству. А градови Полоцк и Сремска Митровица, Солигорск и Јагодина, Жлобин и Смедерево, Молодечно и Ваљево планирају да успоставе сарадњу у најскорије време.