Србе прогони страх од губитка посла

младих била у Шпанији – око 50 одсто,  слично је било и у  Грчкој, у Хрватској око 45 одсто, у Италији један проценат мање, док је у нашој земљи учешће младих до 30 година у незапослности био нешто виши од 25 одсто. Истовремено, у Немачкој, Аустрији и Холандија стопа незапослености младих била је испод десет одсто.

Тако велика незапосленост младих и образованих људи нешто је што би требало да упозори надлежне на то да се нешто мора променити. Наиме, млади све чешће одлазе из земље у потрази за послом, бољом платом или могућношћу напредовања у струци, и ретко се враћају. То би могло у будућности изазвати велике поремећаје јер неће бити довољно образованих људи одређених струка, као што је већ сада случај с ИТ инжењерима, лекарима различитих специјалности – анестезиолозима, радиолозима... па старије колеге неће имати ко да наследи.



Да би се утврдило стање на тржишту рада када су млади у питању, шта чине да промене свој положај, од чега страхују и шта их највише мотивише на радном месту и при тражењу посла сајт Послови.инфостуд.цом, портал за оглашавање послова у Бослни и Херцеговини (Посао.ба) и Хрватској (Мојпосао.нет), обавили су заједничко истраживање у којем је учествовало више од 2.500 испитаника. У Србији је анкетирано 1.400 младих – око половина незапослених, 38 одсто запослених и око десет одсто оних који се још школују.



Резултати упоредног истраживања тржишта рада у Србији, БиХ и Хрватској показали су да испитаници из наше земље највише страхују од губитка посла, као и да су им на радном месту најбитнији добри међуљудски односи. Занимљиво је да млади у Србији сматрају да у потрагу за послом треба кренути тек након стицање дипломе, мада подаци показују да је најчешћи узрок незапослености у Србији управо немогућност проналаска посла након окончања школовања.



За разлику од претходне године, када се за радно место највише страховало у Хрватској, ове године резултати истраживања показују да је чак 36 одсто испитаника из Србије забринуто за своју позицију, у Хрватској 32 одсто, а у БиХ 24 одсто. Истовремено, више од половине учесника истраживања уопште не страхује од губитка посла.



Као што се могло и очекивати, анкетирани би радили за стране послодавце –тако се изјаснило више од трећине њих. Нешто мало мање је оних који би се упустили у самосталан посао, а тек сваки пети анкетирани одабрао је да ради за државну компанију. На питање шта је то што их мотивише на радном месту, запослени су издвојили међуљудске односе и признање за обављени рад, док је висина примања тек на трећем месту. Међутим, испитаницима који још не раде најважнија је зарада, а потом сигурност посла.



Млади у ове три земље, за разлику од неких других, развијенијих земаља, у потрагу за послом крећу тек након завршетка школовања, показало је истраживање. Свега трећина испитаника који се школују размишља о проналаску посла, а око 60 одсто о томе размишља тек након што заврши школовање. Занимљиви су и одговори о спремности на рад без накнаде – волонтирање: многи су спремни на то уколико након тога могу очекивати стално запослење. Међутим, има и оних који нису спремно за волонтерски рад – у Србији око 20 одсто испитаника, док је у суседним земљама, Хрватској и БиХ тај проценат упола мањи.



Д. Млађеновић

 

До радног места преко сајтова



Резултати истраживања показују и да је потрага за послом путем интернета и најпопуларнија у све три земље. У Србији се чак 90 одсто послова тражи путем специјализованих сајтова, у Хрватској 79 одсто, а у БиХ примат имају друштвене мреже са 74 одсто учешћа. Веома је занимљив и податак да више од половине запослених испитаника сматра да се до посла најлакше стиже преко везе. Мишљење студената и незапослених је ипак другачије: они сматрају да је за долазак до радне позиције важније радно искуство као и стечена знање и вештине.