Софтвераши су будућност Србије
Српска индустрија софтвера је између 30. и 50. места на светским листама, што је најбољи резултат неке привредне гране у Србији. Та индустријска грана бележи стални
раст извоза, а број софтверских компанија у Србији расте из године у годину.
Како истиче „Национална пословна ревија”, чији су оснивачи Привредна комора Србије и Економски институт, у Србији има око 2.000 компанија које запошљавају око 6.000 високообразованих стручњака, и на врху су листе атрактивних локација највећих светских ИТ компанија. То потврђује и најновија студија „Прице Њатерхаусе Цооперс: Схаред Сервицес – тхе Едге Овер” у којој испитаници, како преноси „Национална пословна ревија”, истичу атрактивност источноевропских земаља као места њихове будуће локације. Како се наводи, истраживања показују да би до 2020. у Србији могло бити отворено од 50.000 до 100.000 нових радних места у области нових информационих технологија, а тренутна потражња је за око 30.000 радних места, док се годишње образује тек 1.000 до 1.500 ИТ стручњака. Развој српског ИТ сектора последњих година у перспективи отвара велике могућности за развој целокупне српске привреде, попут развоја сектора пословних процеса (БПО/ШЦ сектор). Србија у свету постаје позната по развоју „ембедид система”, развоју апликација у индустрији забаве и апликација по захтеву, а конкурентне цене рада високообразованих стручњака из свих области ИКТ-а поставиле су Србију у центар интересовања светских компанија.
По речима Јелене Јовановић, секретарке Удружења Привредне коморе Србије за информационо друштво, софтвер је једини производ за који имамо капацитет да га извеземо у Кину, Канаду или Америку. Ипак, српско тржиште ИТ услуга је веома неразвијено, а један од показатеља је и ИТ потрошња по глави становника, која је за 2015. износила око 62 евра, док је просек у ЕУ 600 евра. Србија улаже 60 евра по становнику у ИТ, што је на нивоу Бугарске и Румуније, и знатно више него Македонија, Црна Гора и БиХ, а много мање него Хрватска, која улаже 200 евра, као и од просека ЕУ од 800 евра.
С. Глушчевић
Школовање је кључно
Да би ИТ сектор могао бележити даљи раст, неопходно је улагати у школовање потребних кадрова, али и образовне садржаје прилагодити модерним технологијама и методама рада које су у складу с реалним трендовима у пракси. Такође је потребно радити и на развоју и унапређивању програма преквалификације незапослених и развоју и унапређивању програма менторства за нове предузетнике.