Софтвераши од извоза могу зарадити 1,5 милијарди евра

који би Влада Србије требало да усвоји до краја године. Акциони план, који је сачинио министарски савет за ИТ, на чијем је челу министарка за државну управу и локалну самоуправу Ана Брнабић, биће један од три приоритетна пројекта Владе у наредних пет година.

Овим документом се планира подизање капацитета у ИТ индустрији и креирање ИТ кадрова који недостају. Како се процењује, на тржишту се тренутно појављује око 1.500 квалификованих ИТ стручњака, а потребно је да се тај број повећа најмање пет пута - на преко 7.000 ИТ радника годишње, како бисмо достигли извозне циљеве.



Да би се то постигло, потребно је повећање квота за упис на факултете где се ови кадрови образују, а по речима директора Војвођанског ИКТ кластера Милана Шолаје, потребно је обезбедити и квалитетан кадар на факултетима и наћи начин да се најбољи задрже на њима, као и изградити одговарајући простор. Последњих неколико година квоте на овим факултетима се повећавају, а добре су и вести да би ускоро требало да почне изградња нове ламеле Електронског факултета у Нишу, да је почела изградња НТ парка и додатног простора за Технички факултет у Новом Саду, а разматра се и коначна реализација плана - сређивање Института “Лола” за Електротехнички факултет у Београду.



Акционим планом предвиђене су новине и када је реч о неформалном образовању. Радиће се заједно са ИТ кластерима, организацијама као што је „СтартИТ”, компанијама и универзитетима да се уведе ваучерски систем за преквалификацију. То ће омогућити да млади људи стекну основна ИТ знања, која ће бити довољна за почетак каријере, а то може бити основ и за дугорочне преквалификације.



Међу предлозима у Акционом плану је да се људима из струке дозволи да предају на факултетима, чиме би се надокнадио недостатак професора и предавача, а предвиђа се и улагање у едукацију државних служби, пре свега Пореске управе, Агенције за привредне регистре и других, како би разумеле специфичности ИТ стартап индустрије.Генерални циљ је убрзање раста ИТ сектора, креирање недостајућих кадрова и повећање извоза Србије и, свакако, задржавање ИТ стручњака у Србији.



Д. Млађеновић

 

Неопходно повећати улагања у ИТ у Србији



- План је доста амбициозан, али се рад мора координирати у оба правца - и ка развоју сопствених решеља, као и у аутсориснг - каже Милан Шолаја. – Наравно, боље је имати што више компанија које развијају сопствена решења за глобална тржишта, али је и аутсорсинг изузетно важан јер обезбеђује контакт са страним тржоштима, сталан прилив средстава, која се потом могу усмерити ка финансирању сопствених решења и то се не сме испустити из вида.



Шолаја указује да повећање извоза који се заснива на аутсорсингу директно зависи од повећања броја кадрова и њихове доступности. Са друге стране, развој сопствених решења захтева улагања и време, па ће у таквим условима бити тешко достигнути зацртани извозни циљ.

- Уз повећање извоза, веома је важно да се ради на повећању улагања у ИТ у Србији. Наиме, сада је у Србији ниво тих улагања око 60 евра по глави становника, а у Хрватској је, рецимо 200 евра , док је у Европи просек око 800 евра.



У земљама које су 2004. године постале чланице ЕУ минимална улагања у ИТ по глави становника била су 150 евра. Ако то постигнемо то ће значити да постајемо земља која показује знаке развоја и хвата корак са четвртом индустријском револуцијом - каже Шолаја.