Софтвераше плаши преотимање стручњака

Наиме, међу страним компанијама којима ће држава доделити субвенције је и британска „Ендава група” која планира да у Београду инвестира у проширење капацитета за развој софтвера. План предвиђа улагање од 4,4 милиона евра у опрему, простор и запошљавање 324 нова радника на неодређено време у неколико наредних година. Директор „Војвођанског ИКТ кластера” Милан Шолаја не спори да је реч о успешној, познатој и поштовања вредној компанији, али тврди да просто држава не може из републичке касе финансирати запошљавање у сектору у којем не може да направи ниједно ново радно место.

 

„Та ИТ компанија или било која друга може само преузимати људе који већ негде раде јер број дипломаца који стижу с факултета ни изблиза није довољан за потребе тог сектора. У Србији нема незапослених ИТ стручњака на Бироу рада. У светлу постојања огромног корупса доступног материјала на ту тему, тешко је веровати да Ви и Ваше министарство нисте били свесни ситуације у ИТ сектору и сврсисходности субвенција. При том, таква одлука долази у тренутку када је Влада Србије формирала министарски тим за ИТ који већ неко време води интензивне разговоре с представницима ИТ заједнице о томе како можемо напред”, написао је Шолаја.

 

Он је скренуо пажњу и на то да стране директне инвестиције немају увек исте ефекте у различитим секторима, а у сектору софтверске индустрије су ти ефекти катастрофални ако су страни инвеститори вођени само искоришћавањем домаћих људских ресурса.

Процењује се да Србији недостаје 15.000 стручњака за информационе технологије, а највећа потражња је за програмерима, и то је оно што кочи развој ИТ сектора. Та чињеница натерала је Владу Србије да крене у израду националне стратегије, чије се усвајање очекује за месец дана, да би се усагласили захтеви компанија и капацитети факултета и школа. Министарство трговине и телекомуникација планира да до 2020. године упетостручи број ИТ инжењера, а уз могуће повећање квота за упис на факултете, разговара се и о увођењу информатике у основне школе, али и преквалификацијама или додатном образовању.

 

Сава Савић из Министарства трговине и телекомуникација објашњава да доквалификација подразумева да млађи људи који нису завшрили ИТ школе и факултете кроз разне институције као што је Научно-технолошки парк, ИЦТ хабови усаврше своје знање до те мере да могу покренути сопствени бизнис. Као мере подршке, наводи, предвиђају се и кредитна средства у износу од 50 одсто иновативног пројекта или у максималном износу од 25.000 евра.

Д. Млађеновић

Љ. Малешевић

 

Диплома сама по себи не значи ништа

Декан Електротехничког факултета у Београду Бранко Ковачевић објашњава да су Србији неопходни добри планови и програми студирања да би се повећао број ИТ инжењера.

– Решење је школовање ИТ стручњака – истиче Ковачевић. – Треба направити школски систем који је квалитетан, диплома сама по себи не значи ништа. Морају да имају то релевантно знање, да играју тржишну утакмицу.