Социјалне карте деценијама само празна прича

чија су месечна примања испод 20.000 динара. Многи од њих корисници су одређених социјалних давања, као што су погодности при плаћању струје, гаса и грејања за енергетски заштићене купце. Нажалост, није ретко да и грађани који ни по чему не припадају угроженој категорији становништва, имају неко од социјалних примања, а истовремено возе аутомобиле скупље од 60.000 евра.

Да би се прецизно утврдило колико је грађана којима је помоћ заиста потребна, помогло би увођење социјалне карте, коју би требало да имају сви грађани, а када буду постојале, требало би очекивати праведно остваривање социјалних и осталих права грађана Србије. Социјална карта требало би да омогући остваривање одговарајућег нивоа права, али и обавеза, а иако је пре нешто више од две године министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин најавио да ће ради правилније и праведније расподеле помоћи социјално угроженима, односно сиромашним грађанима, бити урађена социјална карта, ње још нема, а у том министарству кажу да поступак њихове израде још увек није окончан.

Да ће израда социјалних карата бити скуп и дуготрајан процес нагласио је још пре две године министар Вулин, указујући на то да ће он трајати три године те да се при реализацији очекује велика подршка Европске комисије, као и донације из иностранства. Из Министарства истичу да је, након што су у мају 2014. године сагледани сви аспекати важни за израду социјалних карата, утврђено да је потребано направити неколико корака – одговарајући законодавни оквир, уређивање података из евиденција и база података различитих државних и недржавних институција, успостављање сарадње међу релевантним секторима, унапређење система за прикупљање и анализу података и извештавање, спровођење доказног поступака ради утврђивања имовног стања корисника... То све захтева вишегодишњи рад и радно ангажовање значајног броја људи, а уз то потребно је и да се обезбеде механизми за праћење података на годишњем нивоу.

– У области социјалних давања неопходно је да се уведе ред да би се добили прецизни подаци који би, наравно, били проверљиви – истиче председница Асоцојације слободних и независних синдиката Ранка Савић. – Успостављање реда у тој области је нужно и потпуно је јасно да је реч о великом и дуготрајном поступку, али једном се мора започети. Наиме, социјалне карте подразумевају утврђивање имовинског и економског статуса грађана и када се то уради, биће далеко лакше пратити промене, које се свакако дешавају, и проверавати их.

Она наглашава да је потпуно јасно да увеђење социјалних карата много кошта јер је реч о обимном послу који тражи ангажовање много људи, али је сигурно и да би се то веома брзо исплатило пошто би се успоставио ред и утврдио систем рада који би онемогућио преваре и малверзације.

– О увођењу социјалних карата говори се деценијама, али се до сада ништа није променило. Недостатак система у тој области је на штету свих грађана, а не само оних којима је таква врста помоћи заиста потребна. Наиме, новац који се издваја за социјална давања је новац грађана Србије, који имају права да знају којој категорији становништва је таква врста помоћи потребна, а то је и постулат уређеног друштва – каже Ранка Савић.

Наша саговорница истиче да социјалне карте постоје и у далеко развијенијим земљама, у којима је ситуација веома јасна јер влада ред у тој области, а одговарајуће институције повремено проверавају кориснике социјалне помоћи, који имају обавезу да све промене у свом статусу пријаве. Уколико се утврди да подаци нису истинити, или да није пријављена нека промена, корисник социјалних давања губи, понекад и трајно, могућност да је добије, а у неким земљама су предвиђене и одговарајуће казнене мере.

Д. Млађеновић

Брана малверзацијама и корупцији

Ранка Савић указује на то да се на име социјалних давања издваја огроман новац, а да без одговарајуће контроле и могућности провера коме се таква врста помоћи обезбеђује, колико и зашто, отвара могућности да је примају и они који не би требало. Она истиче да ће такав систем бити успостављен и да ће се, уз социјалну крату, пратити ситуација сваког корисника који помоћ прима, што ће смањити могућности за евентуалне малверзације и корупцију.