Социјалне фирме код нас у запећку

десет процената малих и средњих предузећа, а у многим европским државама она, због користи коју остварују и вредности које стварају у друштву, имају и одређене фискалне бенефиције. Осим што она угроженима значе спас јер имају било какву зараду, испоставило се и да се та мала предузећа брже прилагођавају потребама тржишта и лакше преживљавају кризу. Она су најчешће усмерена на кориснике социјалних услуга и угрожене категорије становништва или услуге од јавног интереса.

Србија још увек нема одговарајућу законску и подзаконску регулативу за успешно функционисање социјалних предузећа, али нека од њих постоје већ неколико година. Социјално предузетништво, у томе су сложни сви стручњаци, много би значило за оне који су у претходном периоду остали без посла. Реч је углавном о старијима од 50 година, који данас тешко да могу доћи до радног места. Пошто је тренутно на евиденцији незапослених 198.441 особа старијих од пет деценија, за велики део њих би социјална предузећа била шанса да не само добију посао већ и да науче да га сами развијају. Међутим, она би много значила и особама с инвалидитетом и онима који су, и поред здравствених проблема, способни да раде и зарађују.

Мада још увек није донет закон о социјалном предузетништву, таквих предузећа у Србији има и она успешно раде. Но, ипак, она постоје у форми појединачних иницијатива којима се проблеми незапослености и социјалне изопштености решавају у појединачним случајевима. Тако је невладина организација „Атина” пре годину основала радњу „Багел бејгл” за производњу пецива која се продају. На тај начин та организација помаже особама које теже долазе до посла, а сав профит намењен је заштити жртава трговине људима. У тој радњи прилику да стекну праксу или се обуче за посао добијају и саме жртве трговине, односно оне које су то преживеле.

Министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту Александар Вулин, који се залаже за оснивање социјалног предузетништва, објашњава да постоји много проблема које треба претходно решити да би се усвојио закон у тој области.

– Није проблем само у почетним средствима, мада он постоји, већ је главни како обезбедити да социјална предузећа учествују на тржишту, да не угуше тржиште, али ипак буду на посебан начин заштићена – објаснио је Вулин. – Затим, тражимо и друге механизме да таква предузећа заштититимо, од смањења ПДВ-а, пореских стопа, па до резервисаних набавки које би по предлогу нашег закона биле тачно одређен проценат тржишта који мора да се определи према предузећима која припадају категорији социјалних предузећа.

Љ. Малешевић

Од билборда праве торбе

Као пример успешног социјалног предузећа у Србији помиње се прво еколошко-социјално предузеће „Еко БеГ”, које ангажује жене које имају више од 45 година, а које су због транзиционих промена остале без посла и имају отежан приступ запошљавању. Осим подстицања запошљавање те угрожене групе, предузеће ради и на промоцији друштвено одговорног пословања, екологије и рециклаже, а бави се специфичном рециклажом – коришћењем штампаних ПВЦ билборда из рекламних кампања. Хиљаде квадрата тог материјала заврше углавном на депонијама, пале се или се баце било где, док у том предузећу од њега шију различите предмете високе употребне и додатне вредности, као што су торбе, фасцикле, футроле, новчаници и друго, који се потом продају.