Смањи камату, наплати друге трошкове

Иако су мање приходовале од камата, зарада од провизија и разних других додатних трошкова била је већа. Наиме, банке су за првих девет месеци оствариле профит од 32,8 милијарде динара, што је највећа зарада у протеклих пет година.

Бројке кажу да су банке од камата за првих девет месеци ове године зарадиле 4,5 милијарде динара, а то је око пет одсто мање него у истом љањском периоду. Тако добар резултат остварен је захваљујући другим трошковима које су клијенти платили, а има их много.Један од рецепата за добру зараду је администрирање и обрада кредита. Банке за обраду ове позајмице наплаћују од један до чак 3,5 одсто од износа одобреног кредита.

То значи да је за кредит од 200.000 динара, уз најнижу тарифу обраде, трошак 2.000 динара, а ако је та тарифа два одсто, трошак је дупло већи – 4.000, а има и банака које наплаћују тарифу од 3,5 одсто па ће клијента обрада кредита коштати 7.000. Након плаћања обраде кредита, клијента чека трошак администрирања током отплате. На рок од 48 месеци, или четири године, банке ту ставку наплаћују од 14.400 до 24.480 динара, што кориснику кредита често и промакне јер се та сума плаћа равномерно с ратом, сваког месеца.



Добру зараду банкама обезбеђују и клијенти који касне с отплатом рата. Дужник је обавезан да рату плати на време, а ако касни дуже од 60 дана, и званично пада у доцњу. Службеници банке тада га позивају телефонски и подсећају на обавезу коју има, чак се дешава да неке банке и не чекају да прође два месеца. Међутим, то подсећање није бесплатно и од банке до банке се разликује: у некима се наплаћује 100 динара, а у некима и 1.000, а тај трошак, наравно, плаћа клијент.



О томе да се на подсећању може добро зарадити говоре подаци  Удружења банка и Кредитног бироа о кашњењу клијената. Кредитне обавезе не редовно сервисира око 100.000 грађана, а код кредитних картица у доцњи је 82.220 корисника. Ипак, банке највише могу зарадити приликом опомињања за минус на рачуну јер је ту у закашњењу око 260.000 грађана. Ваља рећи и да трошак подсећања клијент плаћа без обзира на то да ли су га банкари обавестили телефоном, путем СМС-а или имејла, а наплатом тих трошкова банке не крше одредбе Закона о заштити корисника финансијских услуга.



Једина шанса да се клијент спаси тих трошкова је да не касни с отплатом јер га тада неће опомињати, али треба водити рачуна о томе да се сазна како избећи плаћање других, често недовољно јасних трошкова.

– Када нуде кредит и одбравају га клијенту, банке су обавезне да га упознају с номиналном и ефективном каматном стопом јер се оне разликују – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду.



– Номинална стопа је она по којој клијенти враћају дуг, а ефективна садржи и зависне трошкове. Зато би грађани, када се одлучују за кредит, требало да узму у обзир и ефективну стопу, а не само рату зајма, што је код нас још увек најчешћи и главни критеријум код избора кредита.



Д. Вујошевић

 

Конкуренцијом до бољих услова



По речима Александра Васиљевића, банке ће смањити поменуте трошкове када грађани буду богатији јер ће тада конкуренција бити већа и банке ће се трудити да привуку клијенте смањењем тих трошкова или њиховим потпуним укидањем.

– Док се то не догоди, клијенти морају сами да воде у рачуна о тим трошковима и да се приликом подизања кредита добро распитају о условима враћања новца и трошковима који се наплаћују – за опомињање, администрирање… – наводи наш сговорник.