Сертић: Нема више бацања пара у бунар зарад социјалног мира

а 2016. је проглашена и за годину предузетништва. А да ли ћемо 2016. памтити и као годину у којој је у Србији коначно окончан процес приватизације, питали смо министра привреде Жељка Сертића...

– Права приватизација је у Србији одавно завршена – каже Сертић за „Дневник”. – Готово сва предузећа и компаније, она која су била атрактивна за продају, давно су продата и приватизована. Сада је само остало оно што нико није хтео или што је више пута продато па су касније те приватизације раскинуте. У сваком случају, ми ћемо ове године окончати продају свих предузећа из портофолија Агенције за приватизацију. Велики део тих предузећа ће отићи у стечај, јер за њих нема заинтересованих купаца. Држава више нема могућности, нити то жели, да их, зарад социјалног мира, и даље дотира новцем свих грађана Србије, јер се на тај начин убија здрав део српске привреде. До 31. маја ћемо завршити и причу са преосталих десет предузећа у реструктурирању. Више пута сам рекао да неће бити продужења рокова. Тако да можемо рећи да ће приватизација, како то стоји и у Закону, бити коначно завршена ове године.

У 2016. се надамо привредном расту. Од којих грана очекујете да највише повуку привреду?

– Захваљујући политици привредних реформи и финанијске консолидације Влада Србије је, на челу са премијером Александром Вучићем, направила одличне резултате. Они нам дају могућност да и у овој години наставимо са привредним растом. Подсетићу да је лањски привредни раст Србије превазишао прогнозе ММФ-а за више од једног процента. У овој години тај раст ће бити још већи. Верујем да ћемо решити проблем смедеревске Железаре, уз помоћ наших кинеских партнера. Такође очекујем додатни и увећан прилив страних инвестиција. Досадашњи ток привредних реформи у Србији препознали су и на Дуинг листи пословања Светске банке. Зато је повећано интересовање страних инвеститора за Србију. Усвајањем новог Закона о улагању и стварањем сасвим новог, повољног пословног окружења у Србији, очекујемо више од две милијарде евра инвестиција у овој години. Уз наставак политике реформи, али и штедње на свим нивоима, сигуран сам да иду бољи дани за српску економију.

Шта Министарство привреде може да учини да се поправи амбијент привређивања у 2016?

– Ми смо донели прошле године читав низ закона који су побољшали привредни амбијент у Србији. То је пре свега Закон о улагањима, који већ доноси прве конкретне резултате у области инвестиција. Такође смо донели и Закон о задругама, који уводи ред у задружну својину и који ће свакако помоћи развој села. Истим темпом настављамо и у овој години. Посебно су значајни Закон о јавним предузећима, као и такозвани “закон о црним листама”, који ће убудуће спречавати несавесне послодавце да у недоглед гасе и отварају нове фирме како би избегли плаћање својих обавеза и на тај начин закидали и државу, и пословне партнере и своје запослене. Фонд за развој ће и ове године наставити са одобравањем повољних кредита под условима које немате нити у једној комерцијалној банци. Такође смо и преко нашег министарства крајем прошле године одобрили средства за куповину опреме под изузетно повољним условима, односно држава је учествовала са 25 одсто у набавци машина за мала предузећа. Исти програм поновићемо у најскорије време. Са друге стране, ову годину смо прогласили годином предузетништва и радићемо све да значајно ојачамо наш приватни сектор.

Пуно је парафискалних намета - од локалних самоуправа до републичког нивоа. Колико можете да учините у сарадњи са Министарством финансија да се они смање?

– Оно што је деценијама одлагано, актуелној Влади Србије је дошло у задатак да брзо и ефикасно обави. Тако је и са разним парафискалним наметима које оптерећују српску привреду, а посебно предузетнике. О томе често расправљамо на седницама Социо-економског савета где представници послодаваца износе примедбе на понашање појединих локалних власти у погледу непотребних намета. Ми пре свега заводимо ред у овој области. Али ту Министарство финансија има кључну улогу. Чињеница је да су многи наши привредни субјекти, али и страни инвеститори, посебно на локалу, изложени непотребним и често карикатуралним наметима општинских власти који тако финансирају своје промашене пројекте, додатно страначко запошљавање, партијске активности... Уводе се мимо плана и договора некакве еколошке и сличне таксе које, буквално, терају инвеститоре. Влада Србије, у сарадњи са нашим партнерима из ММФ-а, Светске банке, али и низом домаћих организација и асоцијација који окупљају привреднике, ради и на овом пољу, јер смо сви свесни да без реда у овој области нема раста предузетничког сектора нити успешне домаће привреде.

Сива економија не само што празни државну касу већ и доводи оне који легално послују у неравноправан положај. Шта очекујете од програма њеног сузбијања у 2016?

– Програм који смо усвојили у децембру први је стратешки документ који предвиђа четири групе свеобухватних мера за решавање овог проблема домаће економије. Предвиђено је да ојачамо институције, односно инспекцијске органе, Пореску управу, Управу царина, полицију и судство и унапредимо систем фискализације. Мотивисаћемо прелазак у легалне токове стварањем стимулативног окружења за пословање. Међутим, ништа од ових прописа и мера државе неће значити ако ми, као друштво не променимо свест. Морамо схватити да свако ко послује нелегално, ко не плаћа порез, закида директно грађане јер утиче на квалитет услуга које држава пружа у здравству, образовању, социјалној заштити... А то је лоше и за инвестиције, развој.

Како подстаћи развој малих и средњих предузећа? Има ли Министарство у плану конкретне мере?

– У 2015. смо у великој мери завршили процесе везане за приватизацију, доношење значајних прописа који уређују пословно окружење. Довели смо у ред јавне финансије и усвојили Стратегију за мала и средња предузећа. Тиме смо створили могућност да фокус Владе и Министарства привреде, а у смислу средстава и капацитета, усмеримо ка малим и средњим предузећима и предузетништву. Ми смо 2016. годину прогласили Годином предузетништва. Биће то широка и синхронизована акција целе Владе као и других институција и организација. Циљ је боље окружење за пословање и укидање препрека, бољи приступ изворима финансирања, повезивање привреде и науке у циљу иновација, унапређење система образовања, едукација... Желимо да развијамо дух предузетништва и мотивишемо, посебно младе људе, да узму судбину у своје руке. Хоћемо да прекинемо досадашњу праксу да се свако бори за посао у државној служби, већ да млади схвате да по завршетку школа и факултета, свој пуни замах, знање и креативност могу достићи у сопственим фирмама.

Какве мере подстицаја планирате у 2016. за стране, а какве за домаће инвеститоре?

– Пођеднаке шансе и услове да улажу и добију подстицаје државе за своја улагања имају и домаћи и страни инвеститори. То је оно што смо као држава дужни да обезбедимо и то смо урадили новим Законом о улагањима. Можда у овом тренутку домаће компаније немају велики инвестициони капацитет, али сам сигуран да ће због бољег привредног амбијента, фер услова и мера Владе, оне ојачати и почети много више да улажу и шире своје пословање. Србија је сигурна инвестициона дестинација и политички стабилна земља која је за кратко време направила значајан и видан напредак. Али потребно нам је још нових радних места, још инвестиција. Зато је успостављен систем, који ће пружати подршку инвеститорима. Већ сутра, 11. јануара, Развојна агенција Србије почиње са радом и адреса је за све оне који су заинтересовани за улагања.

Душанка Вујошевић

Омогућити приступ јефтинијим кредитима

Приближавање ЕУ и отварање претприступних фондова је шанса коју не треба пропустити. Новац у овој фази није намењен директно привреди, али индиректно кроз различите програме може да јој пуно значи. Може ли Министарство да помогне привредницима да се боље снађу и искористе средства која су им на дохват руке?

– Поред двоструко веће финансијске подршке Министарства и постојећих кредитних линија комерцијалних банака за МСПП у Србији, понуда средстава за развој пословања малих и средњих предузећа није довољна. Желимо то да променимо, и зато су веома значајни фондови ЕУ. Од ове године можемо да користимо средства једног од најзначајнијих програма ЕУ, а то је ЦОСМЕ програм. Ту је један од најзначајнијих циљева унапређење извора финансирања, односно приступ јефтинијим кредитима, што значи да ће користи имати директно привредници. Министарство привреде ће у сарадњи са Привредном комором Србије организовати серију промотивних активности како би се привредници што боље информисали о могућностима које су отворене у оквиру овог, али и свих других програма ЕУ и државе.