Семе с тавана избећи по сваку цену

Ниска овогодишња откупна цена хлебног жита свакако не иде у прилог одлуци паора да посеју више пшенице, а проблем је и то што све више паоре одлучује за семе с тавана. Сетва недекларисаног семена не само да утиче на мањи род већ обара и квалитет зрна, тако да наша земља полако али сигурно губи рејтинг врхунског произвођача квалитетног хлебног жита.

– Веома забрињава пораст употребе такозваног семена с тавана јер та пракса наноси доста штете и паорима и целеокупној домаћој производњи – каже за „Дневник” један од најбољих стручњака за стрна жита у региону проф. др Мирослав Малешевић. – Произвођачи пшенице у нашој земљи показали су да могу да постигну фантастичне приносе, чак много боље него фармери на Западу. И у минулој производној години, у којој смо имали повољне временске услове на крају вегетационог периода, остварили смо добре приносе и запажене резултате, пре свега с домаћим сортама. Нажалост, стижу нам критике из иностранства да квалитет нашег хлебног зрна није задовољавајући. За то је крива и сетва недекларисаног семена, али не само то. Он напомиње да се квалитет зрна и код најбољих сорти не може остварити без пуне агротехнике. Под тим се нарочито подразумева оптимална минерална исхрана, квалитетно семе, благовремена и квалитетна сетва и превентивна и комплетна заштита усева од болести, штеточина и корова...

– Минерална исхрана пшенице почиње основним ђубрењем. Применом азота, фосфора и калијума у јесен, пре основне обраде, омогућује се несметани предзимски развој усева, његово успешно презимљавање и бољи старт у пролећном делу вегетације. Контрола плодности земљишта, то јесте агрохемијске анализе, најбољи су начин за утврђивање оптималних количина хранљивих елемената – каже Малешевић. – За ову јесен треба имати на уму да је високим приносима кукуруза из земљишта изнето готово 250 килограма азота по хектару, а приносом соје (четири-пет т/ха) више од 300 килограма. Велики дефицит остаје и иза сунцокрета. Због тога је нужно да се пре основне обраде унесе барем 60 килограма азота по хектару и 40-60 килограма фосфора по хектару, у зависности од анализе земљишта. Уношење калијума може да се креће од нула до 60 килограма по хектару, што такође зависи од плодности земљишта.

Осврћући се на то што се у Србији још увек не користи правилник о разврставању пшенице по квалитету, о чему се већ годинама говори, Малешевић се дотиче и тренда окретања ратара ка страним сортама.

– Велики је притисак заступника фирми које одржавају те сорте и које их шире јер, анализирајући страни сортимент, могло се видети да свака година доноси неку другу сорту у први план. Постоји група произвођача пшенице која то прати и ту можда има и помодарства. Имамо домаће сорте које немају никакву замерку, какве нема ниједна западна компанија – наглашава Малешевић.

Он каже да је Министарству, новој администрацији, предочено како да се направи правилник. Први корак је сортна листа, што значи да се да објективна оцена квалитета и да се на основу те оцене сорте рангирају по технолошком квалтету. Следећи корак је подстицај државе. Дакле, они који се определе за те сорте, требало би да добију већи подстицај. Треће је, вели Малешевић, да откупљивачи, међу њима и Робне резерве, дају свој допринос томе тако што ће знати да цене и дају адекватну вредност квалитетном зрну.

Д. У.

Биће пола милиона хектара

Професор Малешевић очекује да ћемо ове јесени засејати мање хлебног жита него лане, али да ипак неће бити испод 500.000 хектара.

– Ако се не посеје најмање пола милиона хектара, не би био одржив плодоред – каже он. – За нормалну смену водећих ратарских култура неопходно је да имамо толико посејане пшенице и још стотинак хиљада хектара под другим стрним житима.