Селидбе јаче од страних инвестиција

 а потом Београдски регион, док је она најнижа у Војводини и износи свега 44,4 одсто. У исто време, показује Анкета, стопа незапослености највећа је управо у Војводини и износи 15,9 одсто, а потом следе Београдски регион, јужна и источна Србија, док је незапосленост најмања у Шумадији и западној Србији.

С озбиром на то да су Војводина и Београд делови Србије у којима има највише страних инвестиција, које саме по себи подразумевају више радних места, податак да је управо ту најмања запосленост и највећа незапосленост могао би многе изненадити, али само накратко. Одговор се крије у демографским кретањима.

Боље рећи селидбама нашег становнисшта. Осим неспорног развоја и прилива страних инвестиција, не сме се заборавити да многи из других делова државе долазе управо у Војводину и Београд да би нашли запослење. Такође, Нови Сад и Београд су универзитетски центри, и којима студира неколико десетина хиљада студената, који често након завршетка студија одлуче да се не враћају у завичај.



Недавно објављени подаци Републичког завода за статистику показују да је само током прошле године у Војводину дошло 28.105 држављана Србије, а од тог броја највише их је завршило у Новом Саду – 6.988. Јужнобачка област је уједно примила највише досељених из Србије – чак 11.413. У Бечеј је дошло 406, Врбас 447, Бачку Паланку 624, Жабаљ 353 становника, док их је најмање дошло у Бач, који је иначе најсиромашнија општина Јужнобачке области.



Сремска област, у складу с добрим привредним резултатима и чињеницом да је у њој мноштво страних компанија као и велик број домаћих које добро послују, примила је прошле године 4.151 унутрашњег мигранта, што је сврстава у другу војвођанску регију која је примила највише нових становника. Само у Сремску Митровицу за годину дошло је њих 1.040, у Стару Пазову 954, Руму 753, Пећинце 342, Инђију 512, Шид 383, док је најмање дошло у најнеразвијенију сремску општину Ириг – свега 168.



Интересовање за Севернобанатску област, где су многи индустријски гиганти претходних година пропали и угашени, десет пута је мање него за Јужнобачку па је у њу прошле године стигло свега 1.810 држављана Србије. Највише их се скрасило у Кикинди – 644, што је трећина укупног броја досељених. У Кањижу је отишло њих 302, Сенту 269, а у Нови Кнежевац, као најнеразвијенију општину те области, 169.



Унутрашњи мигранти прошле године дошли су и у остале области Војводине, а највише их је дошло у Суботицу – 1.944, Зрењанин – 1.518, Сомбор – 898,  Панчево .606 нових житеља. Вршац – 650, Ковин – 475, док је мањи прилив био у мање развијеним војвођанским општинама као што су Нова Црња, Сечањ, Житиште, Мали Иђош...



Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић објаснио је за „Дневник” да у последњих пет година подаци о унутрашњим миграцијама показују да позитиван миграциони салдо у континуитету имају Нови Сад и Суботица.

Он истиче да процес пражњења села и мањих насеља траје још од индустрализавције у првој половини 20. века, а да су садашње миграције само наставак тог процеса, који би, како истиче, требало зауставити и чак преокренути одређеним политикама.



– Садашње миграције из села у градове треба зауставити и чак преокренути одређеним политикама јер тај процес сужава перспективу укупног развоја и доводи до великих дисторзија у регионалном развоју, на тржишту рада и до социјалних неједнакости. Први корак је упос-

тављање институционалног ок-вира дугорочног планирања – сматра Ковачевић.



Љ. Малешевић

 

Мала запосленост, мале и плате



Најмања стопа запослености у Војводини осликава се и у просечној плати јер је она нижа од републичке и великог дела области у Србији. Тако се просечна плата у Војводини у првих шест месеци креће од 37.711 до 50.643 динара, с тим што је најнижа била на почетку године, а највиша у априлу, када је иначе републички просек био знатно већи због исплате мајске зараде унапред пред Ускрс и 1. мај. При том, ваља истаћи, просечна плата у Војводини расла је истим темпом као и зараде у целој држави.