Седа коса велика препрека за запослење

 тешко данас могу наћи нови посао и доћи до плате. По подацима Националне службе за запошљавање, у новембру прошле године на евиденцији незапослених било је 79.528 особа између 45 и 49 година, као и 82.269 између 50 и 54 године живота. Сви они су далеко од услова за пензију, који се, узгред буди речено, сваке године померају и пензионерски дани су свима много даљи, али исто тако су далеко и од радног места јер послодавци у Србији не желе да их приме.

Иако држава даје посебне подстицаје послодавцима који запошљавају старије од пет деценија, који се сматрају теже запошљивом категоријом и по методологији НСЗ-а, ретки су они који ту могућност користе и који су спремни да седокосе али још увек радно способне приме у своје фирме. Директор НСЗ-а Зоран Мартиновић сматра да томе доприноси и чињеница да је код нас широк круг теже запошљивих категорија, што послодавцима даје могућност да бирају између оног ко је до 30 година, односно између квалификованог и полуквалификованог, оног ко је регистрован као вишак, или оног ко је старији од 50 година.



За разлику од њега, социолог Мирослав Ружица сматра да је тешко запошљавање старих радника заправо последица широко распрострањених стереотипа и предрасуда о старијима.– Најчешћи је став да старији слабије уче, да им је потребно више времена за тренинг, да су склонији урушеном здрављу, другим речима, да ће одсуствовати с посла на трошак послодавца, што је у анализима недоказано – оценио је Ружица.

– Међутим, доказано је да особа која остаје без могућности зараде постаје несигурна, губи самопоуздање, а њена психичка нестабилност лоше утиче и на чланове породице. И, што је видљиво, а што показују периферна истраживања, јесте замор материјала јер човек који је одбијен 10-20 пута за неки посао, сигурно да 25. пут прилази новој могућности да тражи посао или конкурише са страхом, несигурношћу и најчешће одустаје.



Стручњаци за радне односе указују на то да би због великог процента незапослених младих и старијих од 50 година заправо могло доћи до тензије па чак и непријатељства јер би једни другима могли бити конкуренција за радно место, тим пре што старији унапред знају да губе због година живота. С друге стране, истиче се да је једна од највећих предности старијих радника ипак искуство које имају, како животно, тако и професионално, да они боље познају правила организационог понашања, да су самосталнији у раду па чак и да имају израженију радну етику у односу на млађе. Но, старијим радницима који су остали без посла недостају познавање нових технологија и струка прилагођена новом начину производње јер се често дешава да оно за шта су се школовали и што су годинама радили данас више не постоји, а и ако постоји, не ради се истом техником као некада.



Ипак, велики део незапослених старијих лица спреман је и под старе дана да седне у клупе и да се преквалификује, доквалификује, обучи за ново радно место. Многи су то у протеклим година и учинили, али и поред тога су им у конкуренцији с млађим незапосленима шансе и даље мале, а доказ за то је и даље огроман број незапосених лица изнад 45 година живота.



Љ. Малешевић