Само хиљаду радника тражи попуну изгубљених година

да ће то право искористити око 13.000 радника – и за толико издвојено новца – у законском року захтеви су поднети за само 920 радника. Због тога Асоцијација самосталних и независних синдиката Србије тражи од Министарства привреде да продужи рок за повезивање стажа радницима који су због завршетка приватизације остали без посла, а с „рупама” у стажу, да би они који су се двоумили да ли да прихвате понуду државе или не накнадно искористили ту могућност. Јер, велики део од тих 13.000 радника због неповезаног стажа не може у пензију.

По оцени АСНС-а, држава је највећу грешку направила прописом да радници који желе да им држава повеже стаж треба да одустану од тужбе за исплату неисплаћених плата и неуплаћеног доприноса. Друга грешка државе, оцењују синдикалци, јесте што је обавезу повезивања стажа радницима препустила послодавцима пошто се показало да они нису много заинтересовани да омогуће запосленима да, када су већ остали без посла, остваре право – наравно, они који имају услове за то – на пензију.

Велики део од поменутих 13.000 радника није био спреман да одустане од тужбе, из страха да би то значило да се одриче не само потраживања за неуплаћене пензијске доприносе већ и плата које му послодавац дугује. Пошто многим радницима послодавци пропалих предузећа, која су или завршила у стечају или су ликвидирана, дугује и по 60 и плата, радници нису спремни да се зарад уплаћеног стажа одрекну онога што им се дугује. Тим пре што многи од њих већ имају судско решење о наплати заосталих плата, али не могу да га реализују па су сада у ситуацији да су на папиру милионери, а да у реалном животу немају ни динара нити могу да се пензионишу.

Председница АСНС-а Ранка Савић потврђује да је држава направила грешку када је право на повезивање стажа препустила искључиво послодавцима, а не радницима јер би запослени, тврди она, били мотивисанији да сами себи реше „рупе” у стажу, него послодавац који то није урадио ни док је фирма радила. Посебно је питања шта радници да очекују од оних послодаваца и фирми које више и не постоје јер је мала вероватноћа да ће газда сад поднети захтев за повезивање „рупа” у стажу и да га је уопште брига за раднике које је оставио и без могућности да једног дана дођу до пензије.

Иначе, запосленима би се повезивао стаж на најнижој основици за обрачун доприноса, без обзира на то колику су стварно зараду имали. Ту су ти радници већ на губитку, али много више ће изгубити ако ни то не прихвате и заувек остану без стажа који није покривен пензијским доприносима.

Љ. Малешевић

Како је повезивано

Закон о повезивању стажа донет је 2003. године и односио се на период од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2003. године. У том циклусу је сваком раднику у просеку уплаћено по две године и три месеца. После тога је још неколико пута, али уредбама или одлукама, доношена одлука о повезивању стажа, и то је чињено све до 2012. године, када је такву праксу зауставио Уставни суд Србије.