Само динар дужнике спасава

односно у динарима. Међутим, камате на зајмове у домаћој валути биле су знатно више него за оне индексиране. Али, времена су се променила. Током првих седам месеци ове године банке су становништву дале 70 одсто више динарских зајмова, односно десет милијарди. Најпопуларнији су готовински кредити који се користе и за рефинансирање старих обавеза па и оних које су првобитно узете у еврима. Камате за те кредите су у претходне три године пале три пута, сада се грађани задужују код банка по годишњој стопи од 7 до 12 одсто. Пад камата на динарске позајмице омогућио је снижавање референтне каматне стопе Народне банке Србије. Она је у претходне три године смањена чак у 17 наврата  и сада је округло четири одсто.

Задуживање у домаћој валути помаже клијентима банка да с далеко више извесности предвиде своје будуће обавезе. Код кредита везаних за евро свака рата се рачуна према вредности те валуте на курсној листи. Дужници који враћају индексиране зајмове штрецну се сваки пут када дође до скока евра на курсној листи.

Осим тога, по нашим прописима, индексирани кредити имају и обавезно учешће од 30 одсто, што већ у старту одбија клијенте, док тога код позајмица у домаћој валути нема.

Вицегувернерка Народне банке Србије Дијана Драгутиновић недавно је објаснила да је на пад камата код динара највише утицало баш смањење референтне каматне стопе.

А шта да раде клијенти који баш ових дана размишљају о узимању готовинске позајмице? Да ли да сачекају да камата још падне, или да то не чекају? О томе стручњак с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду др Александар Васиљевић каже:

– Наши људи се задужују за релативно мале суме новца – највише готовинских кредита који се овде подижу креће између 100.000 и 200.000  динара – наводи Васиљевић. – Ти зајмови се узимају с роком враћања од четири или пет година. Све су то у банкарским рачуницама мале суме. Зато, и да дође до даљег пада камата, то неће бити у знатнијем износу. Зато они којима је новац потребан и немају много разлога за премишљање.

Дуг грађана Србије у овом тренутку износи близу шест милијарди евра. Половину те суме чине готовински кредити, остало су стамбени зајмови. Они се и даље узимају у еврима.

Разлог је камата: она је код евра три одсто годишње, док је код динара дупло виша. Тај однос снага је за клијенте довољан да се одлуче за индексиране зајмове.

А када ће динар бити толико стабилан на дужи рок па да банке почну листом да одобравају позајмице у домаој валути и за станове? Стручњаци на то имају занимљив коментар: Дајте неко лакше питање.

Д. Вујошевић

Грађани боље платише

Упркос малим платама, грађани и даље своје обавезе сервисирају ажурније од привреде. У доцњи је тек сваки десети грађански кредит. Истина, становништву је остваљен дужи рок да падну у доцњу – 60 дана од датума када је по уговору с банком требало да измире обавезу. За привреду је рок краћи: они у доцњу падају већ 15 дана од доспећа обавеза на наплату. Проблематичних обавеза је ту дупло више и износе 20,3 одсто.