Сад се пазар предаје аутомату

електронику и друге машине у раду са становништвом. Рачуни се плаћају путем е-банкинга, односно компју-

тера, и м-банкинга. Однедавно, ту су и аутомати који клијентима омогућавају бројне послове, од штедње до прегледа стања на рачуну. Предузетницима се нуди уплата пазара. Те врсте плаћања још ће се више развијати у наредном периоду, а једна од последица могле би бити и ниже камате на кредите.

А како сада стоје ствари?

Електронске услуге су доступније – а често и јефтиније – од оних које се добијају на шалтеру, што је свакако додатни мотив за корсинике. Иако у те нове услуге треба уложити, за банке то на дуге стазе доноси уштеду. Грађани – власници малих предузећа нашли су ту свој интерес: тај вид плаћања је јефтинији. Плаћање рачуна електронским путем код нас стаје од 15  до 20 динара, а на шалтеру се за то издваја од 45 до 60. Измиривање обавеза на тај, модернији начин, све више практикују и пољопривредници. Њима се те новине веома исплате јер одим новца штеде и време и бензин. Све то морали би да потроше да би са села дошли до првих већих места где има пословних јединица банака. 

О томе колико су модерни начини плаћања напредовали у Србији говори и податак да је лане код нас путем интернета обављено 86 милиона трансакција. На шалтерима их је било милион мање.

Једна од банака које су уложиле доста новца у нове технике плаћања је Прокредит банка. Они су у трансформисање мреже у Србији уложили 3,6 милиона евра. Отворили су самопослужну зону „24/7”. Реч је о пословним јединицама које су отворене 24 часа сваког дана у години. Клијентима ту, осим банкомата, нуде и Инфо-терминал, где могу одштампати извод као и план отплате кредита или исплате депозита те фактуру за кредитну картицу. На терминалу за трансакције могуће је платити месечне рачуне, затим трансферисати новац између два рачуна, заменити девизе безготовински. Ту је у депозитни сеф где се прадаје пазар, све целе године без прекида.

– Успели смо да тај пројект имплементирамо у 42 експозитуре у свим градовима у којима банка послује – каже шефица Одељења за банкарске услуге у банци Мирјана Митровић. – Последња експозитура коју смо отворили је у Улици Модене у Новом Саду, 1. марта ове године. Након свега девет месеци од почетка импелментације тог посла, код нас се чак 50 одсто трансакција одвија у тим зонама. У свим зонама имамо и уобичајену понуду у редовном радном времену на шалтерима, али грађани све више бирају ове нове могућности. Увођење тих новина не значи да ће службеници остати без посла, напротив, клијенти ће добијати квалитенију услугу јер ће банкарски саветници моћи више да им се посвете.

Д. Вујошевић

Гужва и у ситне сате

Предаја пазара током целог дана и ноћи добро дође предузетницима и уопште малом бизнису. Кажу да је до сада примећено да је највећа гужва предвече. У ситне сате, 2 или 3 ујутру, пазар аутомату предају углавном власници кафића или киоска брзе хране који раде ноћу и сличне делатности. Старији трговци се без сете сећају да су они морали да стигну на шалетре локалног СДК-а пре 20 часова. У осам увече су се врата закључавала, ко није дошао на време, није могао предати пазар и ризиковао је казну.