РTБ: Хероjи по снегу и леду "тераjу" 400 тона
Жива у термометру се шестог јануарског јутра у Бору спустила 10-ак степени испод нуле, а мраз је оковао град, али и највећи рудник РТБ-а Бор - "Велику Кривељу“.
Колико мећава може да штипа и леди крв у жилама, најбоље зна екипа машинског одржавања на кривељском копу. Они брину да комплетна флота камиона тешкаша, булдожера, багера, грејдера, бушилица ради "као сат“ и када зима загази у дубок минус. Док мећава брише, кажу, нимало није пријатно када им се кожа буквално лепи за гвожђе, а прсти трну од хладноће.
Највећи хероји зимског "опсадног стања“ у борском руднику су возачи тешких камиона - дампера, каже технички директор Рудника бакра Бор Видоје Адамовић."Тешко је радити по овом кијамету, али рудари успевају да одрже производњу. Она је у планским оквирима искључиво захваљујући јунацима који по снегу и леду управљају грдосијама. Један камион-дампер тежак је 150 тона и то - празан. Када му багер дода још 220 тона руде, пробајте да замислите како је возачу овог тешког возила. Зато све њих сматрам херојима", каже Адамовић.
Додаје да се на кривељском копу дневно откопа 30 хиљада тона руде и још толико јаловине.Веома је важно, истиче, да по овој цичи зими флотације не остану без руде, јер је у тим постројењима процес „мокар“ и мора да се одржи континуитет како вода не би замрзла."Руда и јаловина се и по оштрој зими копају несметано пошто је реч о сувом материјалу којем ни мраз не може ништа. Обе флотације, и кривељска и борска, имају довољно руде да могу несметано да раде", каже Адамовић.
Да је тешко возити по кијамету, снегу и леду потврђује и искусни Игор Бабејић, коме је ово седма година како вози највеће камионе у РТБ-у Бор.
""Коповци" стоички подносе мраз. Радимо пуном паром. Ако нам нешто иде наруку у овом периоду године, то су путеви. Редовно се посипају сољу, а поред су изграђени насипи и бедеми. Више нема ни ранијих мука због лоше нафте која се ледила, смрзавала камионе и кочила производњу. Сада се набављају квалитетно гориво и адитиви, наше је само да безбедно превеземо што више руде бакра", каже Бабејић.Додаје да нема разлике када вози узбрдо или низбрдо. Пођеднако је, вели, тешко и захтева прибраност, концентрацију и велику одговорност.
"Путеви су широки као писте, али водимо рачуна да се, приликом проклизавања или шлајфовања, не сударимо са тзв. лаким возилима, односно помоћном механизацијом која је сићушна у односу на громаду какву „терамо“ колеге и ја", прича Бабејић.
(Танјуг)