Род одличан, а откупне цене на вагању

С укупно 8.000 хектара, на којима је у сомборском атару пролетос био засејан сунцокрет, усеви су у потпуности скинути, а како тврде овдашњи паори, кише у августу су условиле нешто каснију жетву па су се пољопривредни произвођачи нашли у својеврсном цајтноту. Соја је већ доспела за косидбу, коју термински сустиже и кампања брања кукуруза, а неопходно је почети и јесење сетвоспремачке агро-радове.

Мада је нешто влажнија година условила незнатно умањење приноса на пољима засејаним сунцкоретом у односу на прошлу, готово па рекордну сезону, с овдашњих њива је овог касног лета покошен више него пристојан просечни принос од око 4,35 тоне по хектару, што познаваоци прилика приписују и знању, умећу и домаћинском понашању сомборских пољопривредника. Изузетак су делови атара ка салашким насељима Билић, Обзир и потесима ка Светозару Милетићу, на којима су летошње падавине леда „обрале“ велики део усева па је срећан онај пољопривредник који је успео с њива које су се нашле на путу градоносних облака да скине 500-600 килограма по катастарском јутру, односно тону по хектару.



Већ готово навикнути на потпуно отворену „тржишну игру“ када су у питању уљарице, сомборским пољопривредницима, који се нису одлучили на властито складиштење већ откуп, исплаћена је тек аконтација од тридесетак динара по килограму, а очекивања коначне цене се крећу од оних оптимистичких, односно да ће бити на нивоу берзанских цена у окружењу, до умерених, која „типују“ да ће, када црта буде подвучена, цене бити незнатно мање.



– Битно је да тржиште буде потпуно отворено, држава не треба да се упетљава у откуп, односно да она купује, али и не сме да дозволи монополско понашање, које би неминовно довело до дерегулације слободног тржишта и пада цена – каже директор сомборске Ж „Раванград“, која осим властите производње и откупљује летину, Александар Бошњак. – Српска пољопривреда јесте део европског тржишта, на њу неминовно утичу и кретања светских берзи и оних у региону и флуктуације цена, али не смемо се, зарад те тежине одговорности у процени, одрећи слободе одлучивања када и коме продати наш труд.



Мада су августовске падавине одоцниле кошњу сунцокрета, летњи дажд је изузетно пријао другој уљарици, соји, која је пролетос у сомборском атару засејана на више од 11.000 хектара. Мада ће комбајни тек ових дана ући у њиве па се просечан принос још увек не зна, јасно је да ће на количине покошене соје моћи да се жали само онај ко је омануо у примени свих агротехничких мера. А то се овдашњим паорима врло ретко дешава.



М. Миљеновић

Пецонијево „Сунце“ у закупу

Извесну нелагоду код овдашњих пољопривредника који се опредељују за производњу уљарица изазива и судбина некадашњег великог прерађивача и откупљивача, уљаре „Сунце“. Некада најмодернија уљара, приватизована од моћне „Делте“, чудним и никада до краја обелодањеним сплетом међусобних пословних аранжмана, дошла је у посед Предрага Ранковића Пецонија, у том тренутку власника и врбаског „Витала“. Самостална прерада сунцокрета у „Сунцу“ је прекинута, многобројни брендови отишли у историју, а погони изнајмљени неколицини закупаца који сунцокрет и соју само крашују, задовољавајући се тек сировим уљем.