Роботи у потрази за местом под сунцем

“Универзум-Кубршница” из Аранђеловаца, власник Циглане у Инђији, већ је аутоматизовао производни погон увођењем робота, али не одустаје ни од пријема нових радника. Прва српска фабрика роботских линија “ИЦМ Електроник” имала је задатак да одради роботски део пројекта аутоматизације производње блокова, па је интегрисала две различите роботске руке. Једна рука има задатак да купи сирове блокове са покретне траке и да их слаже на вагон који касније носи сирови материјал у пећ где се пеку блокови. Друга рука припрема испечене блокове за транспорт скидајући их са вагона и постављајући их на палету. Сваки од ових послова захтева око 20 радника по смени.

Многе светске компаније почеле су да у производњи користе роботе. Увелико се ради на развоју робота за обраду меса, јер је фабрика Сцотт Тећонологy са Новог Зеленда произвела аутоматизоване роботе за обраду меса који исецају различите делове јагњетине, свињетине и јунетине. Роботи замењују месара на тај начин што за сат времена истранжирају 600 животиња, али цео процес њиховог рада надгледа радник. Додуше, за надгледање десетак робота који скидају толики количину меса треба један радник, али је јасно да без човека не може.

Роботи у неким државама прскају воће, уклањају суво лишће и труле плодове, али и за њихово “упућивање” и надгледање треба радник. Има још много примера да роботи обављају брже, јефтиније и лакше послове него радници, али то никако не значи да ће они икада моћи у потпуности да замене саме људе. Јесте да су недавно научници на конгресу Америчког удружења за унапређење науке у области информација закључили да ће у наредних 30 година роботи заменити 50 одсто радника, али никада нико није тврдио да ће они моћи да раде све послове, као и да ће радити без људи.

Професор Машинског факултета у Београду и редовни члан Академије инжењерских наука Србије Петар Петровић оцењује да фабрике, као и све друго, еволуирају, па су тако погони у 21. веку битно другачији од оних са почетка индустријске револуције, чији су димњаци парали и замрачивали небо, а бучни, прашњави и нехумани амбијент чинио их непријатним и непривлачним местима за рад. Он је за портал Е Капија објаснио да индустријализација Европе и других развијених економија подразумева пре свега изградњу нове генерације фабрика – фабрика будућности.

- Фабрика будућности није никакво чудо технике, холивудска машинерија у којој све изгледа нестварно, као из неког другог света. Напротив, то је нешто што је свима нама сасвим блиско, али што у својој суштини има управо оне новине којима се мења стереотип фабрике из давних прошлих времена. Концепт индустрије 4.0 у последње време добија глобалне размере, јер је усмерен ка једном циљу: потпуној дигитализацији производних, логистичких и пословних процеса – објаснио је професор Петровић.

Он наглашава да масовна дигитализација омогућава брзу реакцију производног система на захтев тржишта и индивидуалне потребе купца, следљивост производног процеса, повећање ефикасности, али и врхунску еколошку копитабилност и ефикасно управљање комплетним животом производа од настанка до рециклаже. Од индустрије 4.0,  тврди Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије,  бенефите пођеднако очекују и велика и мала предузећа, јер  се овај пројекат брже и са мање трошкова уводи у мањим предузећима.

- Искуства из Европске уније веома су инспиративна, а требало би да буду и подстицајна за нашу земљу, поготово имајући у виду да индустрија 4.0 и државама са мање развијеним економијама омогућава да нађу своје “место под сунцем” – каже Марковић.

Да роботи, дигитализација производних, логистичких и пословних процеса  не треба и не смеју бити “табу” тема у Србији и да се њиховим помињањем не смеју плашити радници, које ће они наводно заменити и самим тим учинити непотребним, мора се јавности објаснити шта значи индустрија 4.0 и са колико крупних корака треба хитати ка њој и предностима које она доноси. Професор Петровић објашњава да сада “сви пливамо у истом океану глобалне економије”, а ту или знате да пливате или не. Они који не знају – даве се.

- Да бисте били компетитивни, морате да владате савременим производним технологијама, јер основа компетативности није јефтина радна снага, како ми то најчешће мислимо, већ знање и способност за развој  и примену нових производних технологија. То су индустријска роботика, производна мехатроника, вештачка интелигенција и на њој заснована нова генерација индустријске аутоматизације, глобализоване комуникације и сродне технологије, смештене под кров фабрике, односно: индустрија 4.0 – закључује професор Петровић.

Љубинка Малешевић

Бити или не бити

Председник Друштва за информатику Никола Марковић сматра да је неопходно да Влада Србије усвоји Стратегију развоја индустрије 4.0 и тиме потврди да је ово политички пројекат, као и да се створи подстицајни правни амбијент за развој концепта.

- Од резултата у примени концепта индустрија 4.0 зависи да ли ће Србија за пет или десет година уопште имати индустрију, као и како ће она изгледати – оценио је Марковић.

Упоредо: изградња фабрике и увођење робота

Петровић тврди да тотална дигитализација производних процеса важи за све, независно од тога чиме се баве, јер је у питању генеричка трансформативна технологија:

- Зато морамо да схватимо да улазак у овај простор није питање избора, већ императив. Упоредо са изградњом нових фабрика, Србија мора у њих да уводи роботе. Уколико поступимо другачије, процес индустрализације не може да буде успешан.