Рђа и лисна пегавост једу младу пшеницу

наиме, постоји опасност да узму маха рђа пшенице, пепелница и сива пегавост листа, стога ратари треба да отворе четворо очију, прате развој биљке и да се за помоћ обрате стручњацима.

Визуелним прегледима усева пшенице током децембра, а у оквиру рада Система прогнозе и извештавања, регистровано је значајно присуство фитопатогених гљива. У свим регионима гајења присутна је септориа тритици, проузроковач сиве пегавости листа пшенице, ерyсипхе граминис, проузроковач пепелнице као и пучиниа спп., проузроковач рђе пшенице, речено је на сусрету ратара на Пољопривредном факултету у Новом Саду.



Др Драгица Јанковић, која руководи Покрајинском прогнозно-извештајном службом, изнела је упозоравајуће податке о тренутном стању на војвођанским пољима:

– Примећени су симптоми сиве пегавости листа пшенице на многим парцелама, али с различитим процентом инфицираних биљака – казала је др Јанковић. – Тако се у Срему могу приметити парцеле са четири до 45 одсто биљака са симптомима сиве пегавости листа. На подручју Новог Сада број инфицираних биљака на неким парцелама достиже 30 одсто, на подручју Сомбора више од 20 одсто, док се на подручју Врбаса проценат нападнутих биљака пење до 37 одсто.

Када је о жутој лисној рђи реч, на усевима пшенице најнижи проценат инфицираних биљака регистрован је у региону Руме, док се на подручју Новог Сада проценат инфицираних биљака пење и до 48 одсто, што је свакако много.



– Примећено је значајно присуство пучиние – већ половином децембра, па и крајем новембра, могла се видети рђа на травама и коровима па се очекивало да ће доћи и на пшеницу. Високе бројности су се виделе у мониторингу урађеном до краја децембра. У сваком случају, мора се водити рачуна и пратити у огледима друго коленце. Напредовање болести не сме да се дозволи изнад другог коленца – саветује Драгица Јанковић. – Препорука је строги мониторинг, а ако произвођачима нешто није јасно, нека нам се обрате. Битно је да се „прегура” до другог коленца. Ако први лист, друго коленце, имају симптом, то је епидемијски праг и даље се не сме пустити да иде. Ако имамо десет одсто таквих биљака на парцели, то је економски праг, и тада мора да се почне третман.

Ваља имати на уму да ће се с развојем биљака наставити и развој рђе пшенице.



Драгица Јанковић се осврнула и на плодоред, уз оцену да ће за неколико година то бити главна тема јер нас је непоштовање некадашњих правила већ довело у проблем. Да смо се држали тог плодореда, вероватно не бисмо имали неке организме и толики ниво инфективног материјала.



С. Глушчевић

 

Паметно третирати



– Ако је заштита рационална и правовремена, она је и јефтинија – поручује др Драгица Јанковић. – Услови су такви да су нам подигли неке нове организме с којима се нисмо сретали у последњих двадесет година, а између осталих, ту је и рђа. Број третмана које су у прошлој години пољопривредници применили на својим њивама је недопустив. То је дошло, с једне стране, због неке панике, а с друге, с неблаговременом применом. Не може се радити фунгицидни третман против рђе и септолије у време сузбијања корова.