Размимоилажење због најаве повећања плата и пензија

добро започет у прошлој и овој години у подизању српске економије, умногоме се поклапа с указивањем Фискалног савета Србије од пре два месеца. Ипак, неке најављене мере и потези супротни су ономе што чланови ФШ-а сматрају да држава мора учинити да би 2019. године ставила тачку на економску кризу.

Наиме, и премијер и Фискални савет сагласни су у томе да је кровни фискални циљ владе трајно смањење дефицита државе на 0,5 одсто БДП-а до 2019. године. Тако би се обезбедило осетно смањење превеликог учешћа јавног дуга у БДП-у. Фискални савет је израчунао да ће Србија само током 2016. године за плаћање камата за јавни дуг издвојити око 1,2 милијарде евра, што је 3,5 одсто БДП-а, и да по томе спада међу земље Европе с највећим издацима за ту намену. Умањење дефицита на 0,5 одсто БДП-а до 2019. године смањило би издатке за камате у 2020. на 3,2 одсто БДП-а, што би ослободило око 150 милиона евра годишње који би се могли користити за продуктивније намене.

Осигурање макроекономске стабилности  и достизање и одржавање ниског фискалног дефицита, позитивно утиче на привредни раст, сагласни су и премијер и ФШ. Сагласност постоји и у томе да, осим већ спроведених фискалних реформи, мора доћи и до реформе јавних и државних предузећа, Пореске управе, повећања јавних инвестиција, квалитетног образовања и система здравствене заштите јер је о све то у плану нове српске владе. Наставак рационализације јавног сектора, другачији модел финансирања локалних самоуправа, повећан број инвеститора, смањење незапослености и повећање броја запослених, оно је у чему нема разлике. Међутим, разлика постоји када је реч о уштедама, односно оствареним резултатима у првих седам месеци ове године бољим него што је било планирано, а за које се очекују да ће бити добри и до краја године. Наиме, премијер Вучић најављује да ће због добрих финансијских резултата бољитак осетити и они којима је држава послодавац, дакле јавни сектор, али и пензионери. Иако није изнео конкретне податке о томе колико би повећање плата запослених у јавном сектору у овој години могло бити, као ни колико ће бити повећане пензије, остаје чињеница да је најавио веће плате и пензије. Не много, како је рекао, али веће. Управо с том најавом не слаже се оцена Фискалног савета Србије, који тврди да се умањење дефицита којем се тежи до 2019. године може постићи искључиво структурним побољшањем јавних финансија, а њих нема без смањења државних издвајања за плате у јавном сектору, пензије и субвенције и смањења сиве економије.

Другим речима, Фискални савет Србије стоји на становишту да се плате у јавном сектору и пензије наредне године, а ни 2018. не повећавају, да се у потпуности заврши процес приватизације, ојача Пореска управа да би се додатно ухватила укоштац са сивом економијом... При том, ФШ не умањује финансијске резултате постигнуте прошле и ове године, али има још много посла који треба урадити да би се трајно смањио дефицит државе на 0,5 одсто БДП-а. Усталом, подсећа се и на то да правила ЕУ прописују циљани средњорочни дефицит од 0,5 одсто БДП-а за чланице које имају дуг као Србија.

Љ. Малешевић

ЕПС, Србијагас и Железнице – највећи ризик по јавне финансије

По оцени Фискалног савета Србије, предуслов за оздрављење јавних финансија је решавање проблема јавних и државних предузећа, уз закључак да су без тога све друге мере узалудне. Анализе ФШ-а указују на то да убедљиво највећи ризик по јавне финансије, па и макроекономску стабилност земље, прети од три фискално најбитнија јавна предузећа – Електропривреде Србије, ЈП „Србијагас” и Железница Србије и великих предузећа у приватизацији РТБ Бор, Ресавица, петохемијског комплекса. Тог проблема свестан је и Александар Вучић, који је најавио да ће се радити на отклањању проблема јавних предузећа и окончању процеса приватизације.