Ратари прелазе у сточаре

Тај сељак је 35 година правио своје газдинство у нади да ће бити боље, али, по његовим речима, пољопривредницима је све горе.

– Некада сам обрађивао и до 300 хектара државног земљишта, да бих данас остао на 100 хектара. Сада се бавим товним сточарством, гајим телад и јунад, а коње касаче имам већ 12 година – каже Попов, и поносно додаје да је пре четири године организовао ревијалне касачке трке у Дрљану које је посетило готово две хиљаде људи, чиме му је село исказало велико поштовање.

По његовим речима, коњарство нам је на ниским гранама и хиподром надомак Бечеја пропада јер се више не цени касачки спорт.

Цене на тржишту, суша, глодари, све је то утицало на то да Попов пређе на сточарство.

– Имао сам доста проблема. Триста тона пшенице појели су ми глодари, и она је била неупотребљива. Сејао сам репу, соју, сунцокрет, кукуруз, а сада луцерку због стоке – каже Попов, и додаје да цела породица учествује у раду на газдинству, које је наследио од својих родитеља, као и љубав према коњима.

Он додаје да је једне године када је имао 15 вагона сунцокрета, цена те уљарице била 55 динара килограм, да би наредне имао 30 вагона сунцокрета који је морао да прода по 27 динара.

– То су огромне разлике у цени за само годину дана. Чак и у сточарству цена товљене телади је један месец 170 динара, а други 100 динара – каже Попов, и додаје да му пријатељи доста помажу, док је некад имао раднике.

Тај пољопривредник је претходних година и на репи имао велике губитке јер је морао да направи одбитак од 65 одсто на прљавштину и дигестију.

Проблем у селу представља и легализација помоћних просторија.

– Сад су дошли да наплаћују легализацију, легализују свињце, кокошињце и шупе. Сви су незадовољни – каже Попов, и пита се да ли исто кошта легализација квадрата на селу и у граду.

Цене машина су такође изузетно високе за данашњег сељака. Мало ко има да купи машину у готовини, већина узима кредите и задужује се код банака.

Ипак, Попов додаје да село воли и да никад из њега не би отишао. Поносан је на своју унуку, која је од деде наследила љубав према коњима, али она ипак жели да се бави манекенством. Тренутно је у Истанбулу, где је добила ангажман, али једва чека да се врати коњима и поново се такмичи у касачким тркама.

Посету напредном ратару и коњару Сави Попову у Дрљану организовао је актив агро-новинара Друштва новинара Војводине.

М. Стакић

Куће у селу стоје празне

Дрљан је мала катастарска општина, која је некад имала два забавишта, амбуланту, долазио је и зубар. Данас и до 80 одсто становништва чине старији људи. Село броји 250 кућа, од којих је 50 празно, откако је ПИК „Бечеј“ отишао у стечај. У том комбинату је био запослен велики број житеља тог села, а сада су се многи су се одселили. Кућа се може купити и за две-три хиљаде евра с пола јутра плаца, али, кад посла нема, нема ни од чега да се живи.