Раст зависи од домаће памети и иновација

истакнуто је на сусрету српских привредника и научника у САНУ на научном скупу „Наука, привреда и друштво у Србији”. Потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић сматра да је однос између науке и привреде увек био један од основних стратешких праваца за даљи развој српског друштва.

– Академска заједница мора да буде најактивније укључена у израду стратегија економског развоја, секторских политика и дефинисања области у којима Србија има природни и људски потенцијал – истакао је Милетић.

Министарство привреде је, по речима помоћника министра привреде Душана Пурића, већ предузело низ корака ради ефикаснијег повезивања науке и привреде.

– Омогућили смо приступ финансијама и створили услове за финансирање развоја иновација да бисмо иновативне идеје трансформисали у производе који ће генерисати привредни раст и запошљавање – рекао је Пурић. – Припремају се нови развојни пројекти за финансирање иновација, нових технологија и патената, за шта је издвојено 2.750.000 динара.

– Да би друштво било напредно, неопходно је да имамо већи број успешних приватних фирми које су одрживе и од којих би држава и грађани имали користи – сматра председник „МК групе” Миодраг Костић.

Он објашњава да његова компанија послује више од 33 године у 54 општине у Србији, запошљава 7.000 људи и има 50.000 коопераната у Војводини, а редовном уплатом пореза и доприноса, доприноси држави.

Костић тврди да је Србији потребна иновативна економија заснована на знању, и упозорава да ће, уколико се то не догоди, друштво стагнирати.

– Неопходно је веће учешће приватних фирми у привреди – каже Костић, додајући да приватници сада држе тек 20 одсто имовине, земљишта, фабрика. – У већинском власништву државе сигурно је више од 60 одсто фиктивне имовине, а када се урачуна грађевинско земљиште, онда је то вероватно ближе 70 или 80 одсто. С друге стране, у приватним рукама је, не рачунајући куће и станове, око 20 одсто. За одрживу економију потребна су приватна предузећа која ће моћи да буду одржива. Одрживост значи профит, а то значи да се плаћају све обавезе према држави, и социјално, здравствено осигурање... Само одрживе компаније могу из новостворене вредности то да учине.

Он је истакао да младима ипак и даље није приоритет да се запосле у успешној домаћој приватној фирми.

Љ. Малешевић

Спремност на ризичне пројекте

На питање да ли је српски бизнис спреман да улаже у научне пројекте и истраживања, Костић је одговорио потврдно, уз опаску да српски бизнисмени још нису спремни за превелике авантуре.

– Код мене на столу је најмање десет пројеката, али фондови за ризичне подухвате нису хуманитарне организације. Ако од десет пројеката успеју три, они треба да донесу толику зараду да се исплати и оних седам. Ми смо успешни јер се фокусирамо на једну до две ствари. Не очекујте да финансирам бизнис из фармацеутског сектора. Радим само оно у шта се разумем – истакао је Костић.