Раст плата добар за раднике, а безопасан за инфлацију

и пензије могле бити повећане већ од наредне године.

Он је истакао да држава тренутно има вишак од 40 милијарди динара и да ребаланс буџета није неопходан.

– Премијер је обећао да ћемо разматрати повећање и да ћемо, у зависности од остварених резултата, изнети предлог – рекао је Вујовић. – Имамо фантастичне разутлате и на крају трећег квартала имаћемо основу да о томе кредибилно разговарамо, а колико, када и у којим секторима, то ћемо препустити цифрама и дијалогу који ће се дешавати у преиоду октобар–новембар.

Он је казао да ће се „крајем ове године, или сигурно у буџету за наредну, прецизно знати о којим променама ће бити реч и колико ће грађани моћи да осете бољитак који је већ сада урађен на фискалном плану”.

Вујовић је нагласио да је у јулу реализован суфицит од 22 милијарде динара, а да је био планиран дефицит од 83 милијарде, тако да је држава имала резултате 95 милијарди динара боље.

– То је огромна свота – 800 милиона евра боље него што је планирано – навео је Вујовић, додајући да је то остварено бољим преформансама у приходима и расходима, као и бољим ванредним резултатима у једнократним приходима.

– Повећање плата не би угрозило остварену економску стабилност, већ само може повећати тражњу, која је један од битних елемената који могу помоћи укупном оживљавању привредне активности и расту БДП-а – изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

– Повећање плата које би подстакло раст агрегатне тражње не значи да би дошло до повећања цена, односно до раста инфлације.

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић оценио је да су фискални резултати у 2016. и бољи од планираних, али да би се остварио план смањивања буџетског дефицита на 0,5 одсто БДП-а до 2019. године, важна је и контрола плата и пензија.

– Сматрамо да су резултати у 2016. години добри и одлични, да би дефицит буџета требало да буде мањи од планираног. Сада је зато добар тренутак да поставимо и неке нове средњорочне циљеве – рекао је Владимир Вучковић.

– Наш јавни дуг је висок, 75-76 одсто БДП-а, што је далеко од законске границе од 45 одсто, али и од економске одрживости на дуги рок. Чак и при дефициту од 0,5 одсто БДП-а, јавни дуг би пао на ниво од око 60 одсто БДП-а тек 2025. године.

Он је указао и на то да су камате које држава плаћа изузетно високе, и да на тај издатак одлази 1,2 милијарда, што је око 3,5 одсто БДП-а. С тим у вези, додао је, важна је и контрола плата и пензија, а Фискални савет сматра да би за остварење циља да дефицит спадне на ниво од 0,5 одсто БДП-а било важно истрајавање у замрзавању плата и пензија, плата и у 2017, а пензија и у 2018.

Д. Вујошевић

Потребно стрпљење

Гувернерка Табаковић је рекла и да једино забрињава нестрпљење које постоји у јавности да се види конкретан резултат реформи које се спроводе.

Апелујући на стрпљење, она је рекла да се ништа не може постићи преко ноћи, већ је потребно време.