Распетљавање задружне имовине

 пољопривредним произвођачима да остану конкурентни од тренутка доношења тих закона до данас битно изменила, Србија мора под хитно да усвоји нови законски акт који би на савремен начин регулисао питање задруга и њиховог оживљавања.

Нови закон о задругама, о којем је јавна расправа у току и који би наредног месеца требало да уђе у скупштинску процедуру, треба да подстакне отварање нових задруга, али и развој старих, постојећих, с друштвеном имовином. По објашњењу помоћнице министра привреде Катарине Обрадовић Јовановић, доношење новог законског прописа о задругама важно је због њиховог оживљавања, али и због коначног решавања питања друштвене имовине. Другим речима, он је основни корак оздрављења задругарства у Србији.



Задругарство је код нас, како је објаснила, готово замрло, а веома је битно за остваривање интереса које пољопривредни произвођачи не могу остварити самостално.– Задругари, пре свега, свој интерес треба да пронађу у здравом економском удруживању јер, заједно ће продати више производа, добити већу маржу, набавити ђубриво по бољим ценама – истакла је Катарина Обрадовић Јовановић.



У Нацрту закона о задругама предвиђено је да се ситни пољопривредни произвођачи лакше удружују и пласирају своје производе на тржиште. Земљорадничку или било коју другу задругу у Србији убудуће ће моћи да формира само пет особа, за разлику од Закона о задругама из 1996. године, који је још увек на снази, када је било потребно најмање десет физичких лица. 



Веома је важно што ће се новим законским актом коначно створити здрава правна основа за покретање и развој задругарства јер он коначно решава важно питање превођења друштвене својине која је у задругама у други облик својине. Помоћница министра привреде истиче да се ставља тачка на велики проблем који деценијама није решаван. Због тог проблема задруге нису биле у могућности да располажу имовином, чиме су могућности њиховог развоја биле ограничене.



– Веома је важно да у овом поступку превођења својине спречимо евентуалне злоупотребе, зато смо укључили представнике Министарства правде, Агенције за реституцију, Јавног правобранилаштва и друге који могу указати на решења и евентуалне пропусте који постоје у Нацрту решења. Циљ је да задругама омогућимо једноставан и брз упис имовине, али и спречимо евентуалне злоупотребе – рекла је помоћница министра.



Новим законом о задругама, о којем је јавна расправа отворена до 24. септембра, за оснивање задруге потребан је минимални оснивачки капитал од 100 динара. Задруга ужива заштиту републике, покрајине или општине у обављању делатности у смислу субвенција које се утврђују посебним прописима, закон доноси решење како да се друштвена имовина преведе у задружну, а задруга мања од 20 чланова не мора имати управни и надзорни одбор, али мора имати Скупштину и директора. Нацртом се регулишу сви облици задруга: земљорадничке, занатске, стамбене, студентске, омладинске, здравствене и социјалне.



Љ. Малешевић

 

Од 4.107 регистрованих задруга активно 2.236



У Србији је регистровано 4.107 задруга, од којих је активно 2.236. У регистар је уписано 2.838 земљорадничких задруга, а активне су само 1.502. У овом тренутку има 650 омладинских задруга. Постоји 27 задружних савеза, од којих су 24 активна.