Рано за славље, још јуримо 1989.

– Позивам вас да својим донацијама помогнете у санирању свих штета, а Савез економиста Србије и „Копаоник бизнис форум” ће се својом донацијом, такође, придружити – рекао је Влаховић.

Он је казао да су стране инвестиције у Србију у 2015. биле на рекордном нивоу у последње три године и да су износиле 1,75 милијарду евра. Он је похвалио Владу на храбрим реформским мерама које је предузела у претходном периоду, а које су довеле до смањивања фискалног дефицита, сређивања јавних финансија и штедње, као и привредног раста.

– У годинама добре коњунктуре, циљ да инвестиције достигну 21 одсто бруто домаћег производа је достижан, а једне године су биле чак 30 одсто – рекао је Влаховић.

Он је казао да би требало реструктурирати јавна предузећа и већину их приватизовати, односно наћи партнера свуда где је то могуће.

– Треба честитати Влади што су предузете политички скупе, тешке и непопуларне мере, велики део посла остаје за 2016. и 2017. и упркос уштедама које су постигнуте смањивањем плата и пензија и повећаном буyетском наплатом, јавни дуг је наставио да расте, али то је било и очекивано. Да би се зауставио, потребне су додатне уштеде – нагласио је Влаховић.

Селектор „Копаоник бизнис-форума” Драган Ђуричин каже да су резултати у 2015. добри, али да нема разлога за славље јер има још доста да се уради на путу реформи. Он је додао да Србија још није достигла ниво БДП-а који је имала 1989. године. Србија још има неприлагођену привреду и  доста касни у односу на ЕУ, а разлог је, по његовим речима, неразумевање глобалних трендова од деведесетих година прошлог века. Он је рекао да би посебну пажњу требало посветити развоју индустријских политика, које су основ подизања прозиводње и конкурентности.

– Сектори с конкурентнским предностима су свакако енергија, транспорт и логистика, дрво и намештај, као и металопрерађивачка индустрија – казао је Ђуричин.

Он је истакао да је „велико охрабрење за реформаторе ИЦТ сектор, прерада органске хране и здравствени туризам”.

Ђуричин је казао да је извоз ИЦТ сектора Србије, по неким подацима, 300 до 500 милиона евра годишње и да је његова процена да је тај извоз и много већи.

– Реформе које се спроводе ефективно већ 17 месеци дају добре резултате и представљају добитну комбинацију за све – изјавио је министар финансија Душан Вујовић. – Спровођење реформи представља такозвану добитну комбинацију за све – „вин-вин”. Одустајање од реформи није могуће без великих трошкова за све, осим можда неких изузетних малих група нерадника, муватора и осталих... Не постоји повратак на социјализам, на ренте и дефиците које не можемо да издржимо.

Он је рекао да се настоји на томе да се заустави раст дугова, да се они ове и наредне године преломе, да се до 2018. године елиминише дефицит и дуг сведе на разумну меру, односно на одржив ниво.

– Ми смо паралелно с контролисањем расхода радили све да унапредимо пословно окружење и после годину и по дефицит је смањен 2,9 одсто. То је импресиван резултат – рекао је министар финансија.

Скуп организују Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора, у партнерству с компанијом „Мастеркард”, а под покровитељством председника Владе Србије Александра Вучића.

Е. Дн.

„Можда смо погрешили што нисмо продали Телеком”

Премијер Александар Вучић изјавио је да није сигуран у то да је Влада донела најбољу одлуку да не приватизује Телеком Србија.

– Да ли смо донели праву одлуку, уопште нисам сигуран. Биће да ни ја нисам имао довољно храбрости и одважности да утичем на све друге чиниоце у процесу одлучивања да наше решење буде другачије – рекао је Вучић на „Копаоник бизнис форуму”. – Можда је у тој одлуци 50-50, можда је политички притисак и притисак целокупне јавности допринео да буде 51-49 да не продамо „Телеком”.

Он је казао да је било потребно да се уједињено иступи по том питању, а не да се и они који се тобож залажу за продају Телекома сете да цена „није била довољно висока”.

– А иначе су говорили да је цена 2011. године била страшна, кад смо добијали 1,1 милијарду евра, а онда су се сетили да ни две милијарде није довољно за седам одсто више, али то је Србија – рекао је Вучић.

Одбрана динара није јефтина

Гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић каже да је централна банка од 2013. продала из девизних резерви 1,4 милијарду евра да би смањила прекомерне осцилације курса.

По њеним речима, од 2010. до 2012. продато је 3,7 милијарди.

Јоргованка Табаковић је на 23. „Копаоник бизнис-форуму” рекла да је у претходној години НБС пратио ситуацију и реаговао по потреби да би се потреси мање осетили, па се на девизном тржишту укључивао и као купац и као продавац девиза.

– Годину смо завршили с више од пола милијарде евра у плусу јер смо током 2015. године купили 970 милиона евра, а продали 450 милиона – похвалила се она.