Радије седе код куће него да раде за мале паре

не могу да нађу посао, док газде одговарају да они заправо неће да раде. Унија послодаваца Србије је у склопу  пројекта „Пракса – моја шанса” организовала округли сто на којем су послодавци понудили и стручну праксу, а и посао за све младе који желе да раде. Проблем је, тврде газде, што млади пре одлучују да седе код куће и чекају џепарац јер „боље је да седим него да радим за мале паре”, о чему сведочи и стопа неактивности младих на тржишту рада од 70,8 одсто.

Послодавци тврде да младе у Србији не занима да се баве графичком струком или да буду столари. Нису заинтересовани ни да раде као кројачи, шивачи, електричари, бравари, техничи цртачи... Све је теже послодавцима да дођу и до инжењера, а и када их запосле, ништа мањи проблем није пронаћи оне младе који добро познају софтверске алате и који би технички подржавали њихов рад.

„Али зато немамо довољно канцеларијских столица које би нашим младима требале за посао који они желе. Вођени причама да се успешна каријера прави далеко од овог нашег поднебља, маштају о будућности која их чека у белом свету на пословима који само њих чекају и који су плаћени десет пута више него у Србији. И док тако дани пролазе, ођедном имају близу тридесет година и немају ни дана радног искуства”, наводи се у саопштењу Уније послодаваца Србије.

Јасно је, указује послодавци, да се млади ретко одлучују за школе и факултете који образују дефицитарни кадар. Потражња управо за таквим кадровима је огромна, а понуда мала, о чему сведочи и висока стопа незапослености младих у Србији. Једино што садашње младе који хоће да раде може издвојити од других је искуство јер нико није поштеђен питања послодавца „Шта знаш да радиш?”. Због тога је веома важно да се организује пракса у фирмама, а да би се то реализовало, Унија послодаваца Србије је на свом сајту отворила Берзу пракси. Сви послодавци могу потпуно бесплатно огласити позив за младе.

Љ. Малешевић

Закони и пракса

Из УПС-а упозоравају на то да законски оквир за праксу није дефинисан. Бројна питања се постављају о врсти уговора који се склапају, о огромној разлици у порезима и доприносима на уговоре с накнадом или без ње. Сматрају да треба омогућити да послодавци легално склапају уговор о плаћању практиканта и мотивишу га да настави да се обучава у њиховој компанији. Млади стичу радно искуство, а држава убира порез. Међутим, поручују газде, док уговор без накнаде за практиканте подразумева шест одсто пореза и доприноса на терет послодаваца, а уговор с накнадом 36,3 одсто – тај филм нећемо гледати.