Путокази између сиромаштва и преживљавања

која не обећава богату жетву, чини се да све ипак није тако црно. Милан Простран, стручњак за пољопривреду који је цео радни век провео бавећи се агроекономијом каже за наш лист да се сетва обавља ипак релативно добро и биће завршена у оптималном року.

- Ти рокови су били скраћивани због разних разлога, некада је то било до 15. маја, али у међувремену су дошли нешто ранији хибриди, а и клима се променила. До почетка маја ће сетва бити завршена, с доминантним учешћем кукуруза од око 1.200.000 хектара. Под сојом је скоро 200.000 хектара, што је прави бум имајући у виду да је она крајем 70-тих година била на свега 5.000. Али то је лако објаснити: ради се о квалитетној протеинској култури, универзалној, која се прилагодила на наше услове, са широком применом у исхрани људи, али која обезбеђује и тов живине и свиња - објашњава наш саговорник.



Простран претпоставља да неких 60 - 70 одсто производње соје иде на исхрану стоке и производњу меса, док се остатак усмерава у људску исхрану: све у складу с развијеношћу прехрамбене индустрије и навикама потрошача. Соја се гаји и због уља које се користи у индустрији лакова и боја, што је чини веома занимљивом за произвођаче. Има добру цену, рачуна се да ће достићи између 45 и 50 динара по килограму.

Сунцокрет ће стандардно бити сејан на око 160.000 хектара, а када је била виша цена 1980-тих година и њега је било на око 200.000.



- Штета што се смањују површине, да не кажем нестаје шећерна репа. Ми никако нисмо успели да изградимо пословне односе између примарних произвођача и шећерана. То није ништа ново ни ове, а ни претходних година, да се наговоре шећеране да гарантују цену. Ми смо је као технолози звали краљицом поља – јер ипак репа даје четири пута већи доходак од пшенице. Али то су сталне игре: шећеране су ипак испале помало нефер јер нису задржале квалитетнији уговорни однос с произвођачима репе. Некада је било довољно да имате од 8.000 до 10.000 ха по једној шећерани, а Србија је имала 110.000 хектара под репом - додаје Простран.

Данас се то драстично разликује: према подацима пољопривредних служби и компаније Суноко, репа је посејана на око 40.000 хектара, што је знатно мање него прошле године, када је то било 70.000. Произвођачи су разочарани прошлогодишњим мењањем цена у уговорима са шећеранама, када им се зарада на репи битно смањила.



Али, углавном су сви свесни да је главни кривац за то пад цене на светском тржишту: за годину и по дана је преполовљена, са 700 на 380 евра. За овогодишњи род Суноко је формирао цену од 285 евра по тони шећерне репе.- Због скупих инпута мања су улагања, мање је квалитетног ђубрива, биће слабије узорана бразда или припремљено земљиште...



Биланс ће бити да ће све поскупети за 15 до 20 одсто. И даље ћемо трпети утицаје светских берзи и великих тржишта, јер ми не можемо да будемо изоловани од тога. Критичан је кукуруз, пшеница и уљане културе - предвиђа Простран. - Оно што је добро је да се шире површине под поврћем, као и под пластеницима. Наши сељаци траже начин да дођу до боље зараде кроз интензивну производњу у затвореном простору. Ипак, мали и средњи фармери, значи с поседом ту негде од 2 до 5 хектара, имаће пуно проблема.



Задругарство је и даље у великој кризи и фармери имају шансе једино ако оснивају задруге које ће их штитити у свим сложеним односима када се нађу у маказама између прерађивачке индустрије и снабдевача репроматеријала, трговаца и извозника...

Простран предвиђа да ће поља бити засејана на до 2,5 милиона хектара – у прошлој деценији су коришћене површине до 2,7 милиона, с тим да ће квалитет рода због оскудице бити нешто слабији.



- Већ одавно говорим да ћемо бити изложени разним притисцима тзв. мера ванцаринске заштите. Увек ће нам се измишљати нови системи квалитета, увек ћемо плаћати цену као мала и скромна економија... Мали произвођачи би морали имати већу подршку државе. Држава би морала да има према њима нећу да кажем привилеговани однос, али такав да они могу некако да опстану. Да, на пример, имају предност код закупа државног пољопривредног земљишта.



- Када се заврши реституција, држава која има сада неких 400.000 хектара на располагању, остаће на неких можда 150.000 ха. То би требало да даје у закуп малим и средњим произвођачима како би они економски ојачали. Код нас влада принцип поделе плена: узме мало општина, мало штрпне покрајина, па република... а требало би да се уведе систем субвенција према њима, да и они преживе у тешким условима - сматра Простран.    

Додаје да нас највише мучи проблем неконкурентности, па данас чак и они који обрађују и 100 хектара имају проблеме. Просек европске фарме је негде око 24, 25 ха, али уз издашне субвенције. Сточарство ће бити посебно снажно изложено конкуренцији, то је већ и сада тако. Можда ће ове године воће нешто боље проћи него претходне: кајсија је ту и тамо оштећена, остале воћне врсте мало касне у цветању, али је за очекивати да ће боље проћи него прошле године.                 

- Ми морамо да заузмемо добре позиције барем код неколико култура у повртарству и ратарству. Можда је излаз у враћању неких култура којих је било на овим просторима, а посебно у Војводини, за које Европа има интерес. На неких стотинак хиљада хектара би можда могли да сејемо конопљу, лан, рицинус... Затим да се много више бавимо производњом гусака, а овце имају поново велики значај због вуне – свет је заинтересован за природна влакна (вуну, влакно лана, конопљу), за уље од семенки...



Уопште узевши, у биологији се тај круг стално окреће: када се задовољите разним новим технологијама и синтетикама, онда почнете поново да тражите природне материјале. Данска има своју фризијску расу оваца и вуна је тамо поново хит. Ево, Хрвати уговорише неких 4.000 хектара конопље за потребе фармацеутске индустрије и индустрије уља са Данском. Са свим овим што гајимо не можемо остати конкурентни, али са по неким стварима можемо - закључује Милан Простран.    

Реља Кнежевић

 

Већи проблем одводњавање



- Видим тако у Вршцу, где сам рођен и имам кућу, да људи интензивно раде, али је проблем тамо где је земљиште забарено, где је превлажно и задржава воду. А то је опет питање за институције које не доводе инфраструктурне системе у оптимално стање, што изискује доста пара па би морале бити заинтересоване локалне самоуправе, покрајина и република. У Србији никада није био превелик проблем наводњавања, него одводњавања. Где год тог проблема нема – сетва ће бити обављена - убеђен је Милан Простран.  

 

Пшеница на нивоу просека



Сетва пшенице у Србији обављена је на око 550.000 хектара и на нивоу је прошлогодишњег просека. Стручњаци процењују да ће у 2015. жетва пшенице бити на нивоу претходних година, односно да ће бити пожњевено између 2,3 и 2,5 милиона тона. За домаће потребе, рачунајући становништво и кондиторску индустрију, сточну производњу и семенску потрошњу, потребно је 1,5 милиона тона, а остатак од милион тона могао би да заврши на иностраном тржишту.