Пшеница ће се вртети око 18 динара за килограм

од 2,8 милиона тона и просечан принос по хектару око 4,5 тоне. Оваква очекивања изнели су јуче аграрни и берзански стручњаци те произвођачи пшенице, млинари и трговци који су учествовали на округлом столу  “Жетва 2016” коју је организовао “Дневник – Пољопривредника” АД.

- Како сада стоје ствари на тржишту, ратари за пшеницу могу очекивати да ће добити  највише  око 18 динара за килограм са ПДВ-ом. Све преко тога било би изненађење.  За сада је извесно да ће е аконтна цена бити  15 до 16 динара, а коначна ће се формирати како жетва одмиче – казао је Владислав Недић, директор компаније “Агрогрња” у Бачком Петровцу, која има силосе капацитета 24.000 тона.



По његовим речима лагеровање пшенице могло би бити мало повољније него лане али укупни трошкови складиштења хлебног жита могу да варирају између 0,5 одсто и један одсто, зависно од складиштара, тако да ту неће бити значајнијих промена у односу на лане.Да пољопривредници не могу очекивати високу цену пшенице, односно да ће жетва кренути уз неповољну понуду за ратаре, навео је и директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин.



- Пшеница је тржишни губитник у овој, а вероватно И наредној години на шта указује податак да је кукуруз на берзи тренутно три динара скупљи (кошта 20,5 динара по килограму). Индикативан је податак да је “на зелено” прошле недеље хлебно жито коштало 15,5 динара, а било је И трговања по 16 динара килограм.  Пшеници рода 2015. године пала је цена на 17,5 динара по килограму без ПДВ-а и има силазни тренд, као што се обично пред сетву дешава – казао је Галетин  указујући на прогнозе америчког министарства пољопривреде које говоре да ће светски род ове житарице износити 731 билион тона, што је три милиона тона мање од лањског, рекордног рода.



Елем, то је далеко више од светске потражње, тако да ће светске залихе пшенице износити 260 милиона тона, а таква ситуација не указује на раст цена. И код нас су залихе велике И износе 350.000 до 400.000 тона, казао је Галетин.Ескеперт за ратарство др Мирослав Малешевић указао је на “слабу тачку овогодишње производње” – великој заступљености недекларисаног семена пшенице, што је, како је рекао, у озбиљној производњи недопустиво.



Иначе, очекује се солидан род, казао је он подсећајући на неповољан период заснивања производње.Ссетва је, поменуо је, продужена на више од два месеца али захваљујући топлој зими надокнађен је тај недостатак.- При крају вегетације забележена је значајнија појава болести, појавио се масован напад лисних ваши па је то подразумевало и веће издатке за ратаре.



Ипак, очекујемо просечну или изнадпросечну годину – поручио је Малешевић напомињући да смо прошле јесени засејали 600.000 хектара под пшеницом.

Успешан ратар из Вогња Павле ненадовић, који је лане на појединим парцелама остваривао И 11 тона по хектару не очекује ове године тако висок принос али се такође нада добром резултату.



- Испоштовао сам сву агротехнику, имао сам три заштите фунгицидима И инсектицидима И верујем у то да више нема успешне производње пшенице без заштите. Они који се не држе тога, боље је да пшеницу И не сеју – казао је Ненадовић који ће за који дан хлебно жито скинути са 400 јутара.Дајући општу оцену овогодишње производње пшенице, он је казао да ће бити пуно парцела на којима ће принос бити лошији а када је о такозваној цени коштања реч, по њему је најбоље рачуницу правити када се жито ускладишти.



Д. Урошевић

Неликвидност убија млинаре



Неликвидност многих млинова и ниска цена брашна су проблем с којима житомлинска индустрија улази И у ово жетву, казао је директор пословног удружења “Житоунија” Здравко Шајатовић. Он је изнео да је брашно лане у ово време коштало 210 евра по тони, а сада је 180 евра. Ринфузног брашна има за 19 динара по килограму, за људску уоптребу, док је пшеница крупица 22 динара, што довољно говори о тешкоћама у којима се ова бранша налази. Шајатовић је подсетио на то да је извезено рекордних 220.000 тона брашна из Србије, док је прошле године свету продато 190.000 тона.