Прво позив, а онда девизе за бивше републике СФРЈ

Старе девизне штедише из Србије су добиле поседњу рату прошле године. Што се тиче оних који су новац оставили код банака у бившим републикама СФРЈ, они ће

оно што су штедели добити ове године. О томе када коме треба да се обрате и другим детаљима сазанаће ускоро у јавном позиву који ће објавити Управа за јавни дуг.

Обавезе Србије везане за те југословенске штедише тешке су 310 милиона евра. Проблем старе југословенске девизне штедње је релативно лако решен за државаљане бивших република који су улоге имали положене код банка са седиштем у истој републици. Истовремено, у новим државама власти нису хтеле ни да чују да враћају новац штедишама који су га положили у пословне јединице ван матичне земље. Штедише су правду потражиле пред Међународним судом у Стразбуру и добиле спор. Сем Србије, сличан проблем је имала и Словенија за Љубљанску банку. У нашем случају пресуде се односе на банке које су имале филијале у бившим републикама. Најраспрострањенија је била Инвестбанка.

Док чекају позив, старе штедише ће добро урадити ако припреме документацију. Влада Србије је крајем прошле године усвојила закон који регулише ту материју, а 3. фебруара и Уредбу о праву на исплату девизне штедње грађана.

Штедишама ће бити неопходни оверена копија личне карте и пасоша, оригинално уверење о промени пребивалишта, оригинална девизна штедна књижица. Ту су и оригинална изјава штедише да своју штедњу није пренео на друго лице, потврда из бивше републике да право на подизање суме није остварио у бившој републици, односно да му бивше републике СФРЈ то право нису признале. Ту су још оригинал извода из матичне књиге венчаних (ако је било промене презимена), као и извод из матичне књиге рођених за оне који су у посед улога дошли наслеђем.

Д. Вујошевић