Против сиве економије системским решењима, не ад хок мерама

поручено је данас на конференцији  одржаној у Привредној комори Београда, на којој је представљен Акциони план.

"Ово је амбициозан циљ, јер се и дан данас најразвијеније европске државе боре са сивом економијом која је код њих 15 одсто БДП-а", изјавила је Танјугу руководилац Центра за економску политику при Привредној комори Београда, Јелена Иванковић.

Према њеним речима, Национални програм за сузбијање сиве економије и Акциони план који га прати, а који је Влада Србије заједно са НАЛЕД-ом и УСАИД-ом конципирала, први су организовани и координисани системски корак на нивоу наше економије у смислу борбе против сиве економије, који имају пуну подршку Привредне коморе Београда.

Овај програм је, како је додала, допринео повезивању свих институција, од Пореске управе, до министарстава, инспекције, самих привредника, који су незаобилазна карика у сузбијању сиве економије, и њиховом координисаном деловању, пре свега у идентификовању сиве економије, препознавању њених појавних облика и у активицији фискалног система и његовом прилагођавању за боље сузбијање ове појаве.

"Кроз Акциони план, планирано је и смањење фискалних и парафискалних намета, у смислу релаксације окружења за пословање, али је неопходно да све то буде праћено јачањем свести и мотивације за поштовање прописа и за легално пословање", истакла је Иванковић, додајући да је задатак Привредне коморе ширење предности легалног пословања.

Борба против сиве економије је, како је истакла, до сада била ад хок, заснована на неким репресивним мерама које су давале краткорочне и не тако добре резултате.

Неопходно је, међутим, да та борба буде дугороцна, системска, координисана и јако добро припремљена, а друштву је, како је истакла, потребна промена пореске културе, као и враћање одређеним правилима понашања "која смо заборавили борећи се са неким економским околностима које смо имали, као што су сиромаштво, и недостатак других ствари".

"Предвидели смо разне подстицаје за оне који тек почињу пословање, пошто је стопа преживљавања новооснованих предузећа јако ниска. Тим предузећима треба дати релаксацију и ослободити их намета, које ће касније плаћати кад ојачају на тржишту", навела је Иванковић.

Улога Коморе је, како додаје, у мотивацији и подизању свести, и прикупљању конкретних појавних облика сиве економије, "како бисмо могли да сигнализирамо како држава треба да реагује на поједине проблеме и како да их анулира".

Координаторка Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), Драгана Илић, истакла је на конференцији да је сива економија присутна у свим областима, и да је нелегалан рад примећен у сектору пољопривреде, трговине, грађевинарства, саобраћаја, увоза, текстила.

"Сива економија је, имајући у виду да чини трећину БДП-а, присутна у свим сегментима друштва", навела је Илић и оценила да је потребно направити одређене програме, и умањити намете и порезе онима који тек започињу бизнис, како би кад почну добро да зарађују, држава имала од чега да наплати порез.

"Сматрамо да је у Години предузетништва јако важно поспешити легално пословање малог бизниса, како бисмо неким другим репресивним мерама а и подизањем свести грађана и привреде, кренули у фронталну борбу против сиве економије", закључила је она.

Координатор у Сектору за контролу Пореске управе Мирослав Ђиновић је указао на проблем ограничених капацитета Пореске управе, имајући у виду 470.000 регистрованих пореских обвезника, и цифру од тек 500 инспектора.

Према његовим речима, у Србији има око 550.000 регистрованих и нерегистрованих пореских обвезника, што је, како је истакао, огроман изазов за Пореску управу и друштво.

Подизање свести грађана о плаћању пореза и стварање боље пословне атмосфере су, како је навео, од кључног значаја, а такође је неопходна и стимулација за оне који поштују пореске прописе.

(Танјуг)