Просечна зарада младих мања од 250 евра

„Транзиција младих жена и мушкараца на тржишту рада Србије”, који је недавно представљен у Београду. Истраживање је предвиђено Националним програмом достојанственог рада од 2013–2017. године и детаљно је сагледало карактеристике популације младих од 15 до 29 година, услове рада за младе у Србији, њихова очекивања, радно време, зараде и остале елементе рада.

Ауторка извештаја Драгана Марјановић наводи да 60 одсто младих живи у урбаним срединама, а 40 одсто у руралним, да је више младих из добростојећих породица високо образовано, као и да су млади образованији од родитеља. Стопа задовољства својим послом је код младих прилично висока – 81,2 одсто, док би ипак 51,6 одсто њих променило посао због стремљења ка већој заради. Истиче да 23,4 одсто младих који имају посао жели да боље употреби стечене квалификације и вештине, а 10,5 одсто – да унапреде своје услове рада.



У извештају она наводи да је просечан приход запослених младих људи у Србији 29.500 динара, или мање од 250 евра, што је значајно ниже од просечне зараде у Србији. Када се млади питају шта желе да раде, објаснила је Драгана Марјановић, велики број жели да буде професионалац, док у стварности највећи број младих ради у услугама и продаји. Више од половине младих жели да ради у јавном сектору. Чак 17,3 одсто младих у стварности нема писани уговор о раду, али пристају на то да и тако раде било какав посао.



Из извештаја произлази да је стопа младих који нису запослени, а нису ни у процесу образовања и обуке, чак 24,5 одсто, док је сама стопа незапослености младих чак 34,5 одсто. У исто време, стопа активности младих је 46,1 одсто, а стопа запослености 30,2. Стопе активности и запослености, наводи се у извештају, расту с нивоом обазовања појединаца. Млади мушкарци су чешће запослени него младе жене. И у извештају је истакнуто да забрињава податак да чак 28 одсто незапослених младих није пријављено на евиденцију Националне службе за запошљавање, а више од половине младих посао тражи дуже од годину. Већина тренутно неактивних младих особа је на школовању.



Забрињавајући је и податак из извештаја да чак 47,3 одсто младих ради у неформалној економији, а држава још увек није пронашла начин да њихов рад препозна, региструје и формализује да би се плаћали порези, а они сами убирали плодове свог рада.



Љ. Малешевић

 

Мали проценат запослених



По речима Саре Елдер из Програма запошљавања Међународне организације рада, велики проблем у Србији представља и чињеница да мали проценат младих – свега 30,2 одсто – ради, односно има запослење. У Европи је, како је истакла, тај проценат 46 одсто. Због тога Србија мора радити на отварању радних места за младе.

– Упозоравајућа је и чињеница да млади у просеку готово пуне две године чекају први посао и бивају демотивисани, а њихова знања и квалификације застаревају, уместо да доприносе развоју – указала је Сара Елдер.