Професионалци стижу у државне фирме

наћи законски предлог који треба да омогући већу дисциплину у јавним предузећима, уведе ред у њима и на њихово чело доведе професионални менаyмент. Најављујући нови закон о јавним предузећима, министар привредеЖељко Сертић је објаснио да је Влада затекла потпуних хаос у области јавних предузећа.

– Постали смо велемајстори преваре сопствене државе, сопствених живота и будућности – објаснио је Сертић. – Хајде да заједно радимо да то спречимо. Поједина јавна предузећа оснивала су ћерке-фирме, које су радиле ван контроле државе. Под непосредном контролом државе је 36 јавних предузећа, али је много већи проблем увођење реда у она која су у надлежности локалних самоуправа. Локалне самоуправе немају капацитета ни снаге да спроведу потребне контроле па су неопходне мере да се спрече злоупотребе, кроз проналажење модалитета да то не буде централизација у негативном контексту.

Зарад економичности и ефикасности праћења, надзора и контролне функције над пословањем јавних предузећа, новим законом се уводе неке новине, и то поверавањем обављања делатности од општег интереса друштву капитала и предузетника. То ће се радити у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије. Дефинисано је да су привредна друштва од стратешког значаја за Србију она у којима држава има директно или индиректно власништво над најмање четвртином капитала, као и да ће Влада у року од пола године од ступања на снагу тог закона сачинити списак тих привредних друштава.

Прецизира се да оснивач не може основати друго јавно предузеће за обављање исте делатности од општег интереса, осим у случајевима реализције пројекта јавно-приватног партнерства. На тај начин спречава се, пре свега на локалном нивоу, неконтролисано оснивање других јавних предузећа, као што је сада случај, када се за собом оставља већ основано јавно предузеће с једним запосленим и огромним губицима. Законом се прецизирају услови за избор директора. Он ће убудуће морати да има факултетску диплому, пет година радног искуства и да је бар три године радио у јавном предузећу. Он треба да познаје корпоративно управљање, да није члан органа политичке станке, осуђиван на затворску казну, као и да му уз неко кривично дело није изречена мера психијатријског лечења. Ако све то прође на конкурсу, будући директор не може имати заменика, а јавно предузеће не треба да има друге заступнике осим њега. Уколико не достави извештај о тромесечном пословању јавног предузећа, биће разрешен. Разрешен ће бити и ако не достави план пословања, а још брже и за његово неостваривање. Уколико државни ревизор изнесе негативно мишљење на финансијски извештај предузећа, директору ће то бити знак да пакује кофере.

Вршилац дужности директора мора да испуњава исте услове за именовање као и директор који се бира на конкурсу.

Период обављања вршиоца дужности не може бити дужи од године и иста особа не може бити постављена за вршиоца дужности директора два пута.

Да би јавна предузећа убудуће пословала транспарентно, имају обавезу да на својој интернет страници објаве радне биографије чланова надзорног одбора, директора и извршних директора, годишње програме пословања и све њизхове измене.

Тим законским предлогом укида се извршни одбор јавних предузећа као сувишни колективни орган, а предвиђа да директор сам бира извршне директоре, чиме се професионализује одговорност појединца.

Уводе се и казнене одредбе, односно прекршаји, чиме се директно повећава степен контроле у пословању јавног предузећа.

Љ. Малешевић

Има 37 републичких ЈП и 691 локално

У Србији има 37 републичких јавних предузећа и 691 локалних, односно покрајинских. У републичким јавним предузећима запослено је 82.400 радника, а у локалним 58.872. Републичка јавна предузећа су у 2014. години направила губитке од 550 милиона евра, док су у првој половини прошле године нека од њих имала приходе повећане 1,6 одсто.