Продаја остатака домаће текстилне индустрије

Некада су српска текстилна предузећа запошљавала више од 250.000 радника, а гардероба шивена у њима носила се широм свега. Годишњи извоз вредео је више од пет милијарди долара. Данас су од познатих српских текстилних предузећа, попут „Клуза”, „Бека”, „Првог маја”, „Зеленгоре” и друга остала само имена као подсећање на време када је текстилна индустрија имала златно доба. Данас наши текстилци шију за познате стране компаније, али и оне муче муку с недостатком шивача и кројача.

У српским кожарским фабрикама наши радници шију обућу најчувенијих светских произвођача као што су „Прада”, „Гучи”, „Ив Сен Лоран”, али сировине се увозе из Италије и Турске. Квалитет обуће која долази с наших простора преознат је свуда у свету, али прошле године смо извезли ципеле за 300 милиона долара, а увезли за 400.



Сам тај податак указује на то да има простора за повећање производње у кожарској индустрији, али и да домаћих фирми које би могле производити добру обућу и кожну одећу готово да и нема јер су све пропале и продате. Једино што још „осветљава” образ српске кожарске индустрије су мала породична предузећа која због доброг квалитета кожне обуће имају своје место на светском тржишту.  Једна од ретких текстилних индустрија у Војводини која је неколико година покушавала да се извуче из стечаја је и „Славија” у Бачу, али јој то није успело.

Због тога се већ други пут путем јавног надметања продаје непокретна и покретна имовина тог текстилног комбината. На јавном надметању које ће се одржати 15. децембра у 11 часова у Центру за стечај Агенције за лиценцирање стечајних управника у Новом Саду, од непокретне имовине ДП „Славија” продаје се производна хала у Бачу, потес Фундуковача – зграда текстилне индустрије – у којој је и кројачница површине 1.220 квадратних метара. Од покретне имовине продаје се фиксир преса, а укупна цена за обе некретине је 8.115.576 динара.



Ни кожарска индустрија у протекле две деценије није прошла боље од текстилне па се тако лако могу набројати српске фирме које се баве прерадом коже и крзна. Једна од преосталих „Солид Б. С.” у стечају, одлуком Привредног суда у Суботици, продаје имовину јавним надметањем. Тако ће се по други пут пред потенцијалним купцима наћи зграда индустрије коже и крзна, површине 106 квадратних метара, која се налази у Бајмоку, и машине и опрема. Почетна цена за обе је 673.543,51 динара. Јавно надметање такође је заказано за 15. децембар у Центру за стечај АЛСУ у Новом Саду.

У обе продаје имовина се купује у виђеном стању и може се разгледати након откупа продајне документације.



Љ. Малешевић

 

Кожарство у рукама странаца



Домаћ кожарска индустрија је данас углавном у страном власништву, док су некада чувене домаће фабрике угашене или продате.

У Србији се сада прави обућа за светски познате куће, а у индустрији обуће ради око 10.000 људи.