Привредни бум сремских општина
За само деценију и по сремска регија је од најнеразвијенијег дела Војводине постала област која има највише домаћих и страних инвестиција по глави становника, што се директно
одразило и на плате запослених, али и на све мањи број незапослених.
Раст плата директна је последица страних инвестиција и све веће оспособљености локалне самоуправе да створи услове за долазак инвеститора и запошљавање радника. Мада у протекле две године у Инђији није било нових инвестиција, они који су дошли раније, проширили су своје капацитете и упослили велики број радника. Најбољи пример за то је немачка компанија ИГБ „Аутомотив”, која из године у годину повећава производњу и број запослених. Тренутно запошљава око 1.400 радника, а у плану јој је да ове године упосли још 500. Индонежани такође треба ускоро да покрену свој производни погон и запосле неколико стотина радника. Просечна плата у инђијској општини у новембру ове године износила је 41.750 динара и била је једна од највећих у сремској области.
Последњих година у Сремску Митровицу долазе многи инвеститори. Лане је издато више дозвола у поступку реконструкције, обнове и санације старог погона „Митроса”, а купац „Герлингер” ће за неколико месеци почети производњу и запослити 360 радника. Издата је дозвола „Лувати”, која је почела да ради у реконструисаном погону МИВ-а и запошљава око 60 радника, а током године запослиће још 200. Та фирма планира изградњу још једне хале од 3.500 квадратних метара поред постојеће која има око 7.000 квадрата. Фирма „Ламес” направила је нову фабрику прекопута „Стандард Купера” у индустријског зони и запошљава 200 људи, а у плану је посао за још неколико стотина. У протекле три године у Сремску Митровицу дошли су и други инвеститори. „Вахали” је купио бродоградилиште у Мачванској Митровици, „Баухемија” у индустријској зони „Језеро”, али још није почела да гради, али су назнаке да ће то бити почетком ове године.
Пећиначка општина већ низ година предњачи по висини просечних плата, али се прави „бум” бележи последњих. Пећинци од већих страних инвеститора имају „Сику”, „Доку”, „Сибло”, који се преместии из Батајнице у Шимановце, „ЈУБ боје” су договориле погон за производњу стиропора. Ту су и „Келман лифтови” који су направили нову фабрику за производњу лифтова и директни извоз за Русију. Компанија „Бош“ ради већ неколико година и има стално отворен конкурс за пријем у радни однос, а скори долазак „Др Еткера” отвориће још нових радних места.
Љ. Малешевић
Раст просечних плата
Тако је сремска област, по подацима Републичког завода за стататистику, у новембру прошле године забележила просечну плату од 39.859 динара, чиме је „бронзана” у Војводини, а до пре деценију и по просек јој је био на минимуму у Војводини. Највећи пораст плата забележиле су општине Инђија, Сремска Митровица, Пећинци, Рума и Шид, док је пад забележен једино у Старој Пазови. Међутим, иако упосленост Сремаца расте из године у годину, просечна плата је и даље готово 7.000 динара мања од републичке и 5.000 од војвођанске.
У Руми ове године 1.000 нових радних места
Председник општине Рума Слађан Манчић оцењује да ће ова година румској општини донети 1.000 нових радних места.
Лане је у Руми посао нашло 400 радника кроз реализацију неколико важних инвестиција. Отворена је кинеско-данска компанија „Еверест продакшн”, у коју ће, по бизнис-плану, инвеститор уложити 15 милиона евра. Тренутно је запослено 150 радника, а планирано је да инвеститор уложи додатних 50 милиона евра и запослити 1.200 радника. Фабрика се налази у индустријској зони „Румска петља”.
Потписан је и уговор за отварање фабрике француске компаније „Хачинсон” која производи гумена црева за расхладне уређаје на аутомобилима и њима ће снабдевати реномиране произвођаче, попут „Мерцедеса”, „Фијата”, „Сузукија” и „Реноа”, а 35 радника је већ на обуци у Пољској, док ће посао добити 200 незапослених. Ту је и компанија „Адриана текс”, фабрика која производи купаће костиме и послује у окриљу италијанске компаније „Калцедонија”. Парцелу у радној зони „Румска петља” купила је и компанија „Карба” из Словеније која се бави производњом елемената за грађевинарство, као и компанија „Ру метал трејд”, која планира изградњу производног погона.