Превелики намет на најмање плате
у наредном периоду размотрити и то питање, као и питање прогресивног опорезивања плата.
– Сви се ми залажемо за већу производњу и мање порезе и доприносе – рекао је Кнежевић. – Питање је само да ли је могуће да 1,7 милион пензионера добија пензије, да ли је могуће да милион људи у јавним службама и администрацији прима плате и да ли је могуће да наше школство и здравство функционише ако смањимо порезе и доприносе.
Ваља подсетити на то да је прошле недеље Мрежа за пословну подршку упутила писмо министру привреде у којем предлаже да се смање порези и доприноси на зараде и уведе прогресивно опорезивање плата да би се повећали производња и запошљавање. Слични захтеви чули су се и претходних година, али је неспорна чињеница да су порези и доприноси у Србији најмањи у окружењу. То је у својој анализи о пореском оптерећењу рада у Србији потврдио и НАЛЕД, упоређујући порезе и доприносе на зараде у нашој и земљама Европске уније. Међутим, и НАЛЕД сматра да треба увести прогресивно опорезивање плата, иако и сам признаје да то није ни лако ни једноставно и да се то не може учинити преко ноћи. Поготово се не може преко ноћи надоместити приход у буџетску касу који се сада слива од пореза и доприноса на зараде, али сматра да се на томе мора радити. Другим речима, у НАЛЕД-у су свесни тога би држава смањењем пореског оптерећења рада направила „рупу” у буџету и да би дефицит, као и јавни дуг, био још већи, али истичу да је због тога потребно наћи начина да се та мера неутралише, односно да нема негативан ефекат. То би значило да се ти смањени порези и доприноси компензују додатним приходима од неког другог вида опорезивања, а као могуће решење, НАЛЕД предлаже додатно опорезивање потрошње, имовине, добити...
НАЛЕД посебно истиче да су у Србији намети на најнижу зараду међу највишима у Европи и да се то питање мора решавати што пре. На то је указала и Унија послодаваца Србије, која је кроз рачуницу показала да за њу минималац није 21.000 динара, колико је за раднике, већ да се на тај износ плаћа још око 8.000 динара на име пореза и доприноса. Односно, они за минималац, који прима око 400.000 радника, морају да плате много више од износа на који је он утврђен. Указују и на то да постоји најмање 50.000 радника који су пријављени на минималну зараду само да би се на њу плаћали мањи порези и доприноси, да они од газде заправо добијају већу плату и то тако што им се ресто иплаћује на руке јер је тако добро и њима и газдама. У таквој ситуацији најгоре пролази држава, а прича би била сасвим другачија уколико би се смањио порез и допринос на најнижу зараду, али и сви други намети на плате. Додатну добит, по оцени послодаваца, држава би имала прогресивним опорезивањем и укупним смањењем намета на зараде јер би се тако велики део сиве економије преселио у легалне токове па би то повећавало приходе у буџету. Већим приходима у буџету допринела би и намера послодаваца да запосле више радника, а њих 93 одсто је спремно да то учини, само када би намети на зараде били мањи.
У тренутку када се преговара о минималној цени рада – а она би морала бити утврђена до 15. септембра – захтеви послодаваца да се смање порези и доприноси на најнижу зараду заузимају посебно место у целој причи. Тим пре што они ових дана поручују да могу пристати и на минималац увећан више од стопе инфлације, али само под условом да им држава помогне. Ту помоћ они очекују уколико заиста цена рада буде 130 динара по радном сату, што би значило повећање од седам одсто у односу на садашњу, а они се залажу за мање повећање.
Љ. Малешевић
Мамац за инвеститоре?
НАЛЕД, Мрежа за пословну политику и Унија послодаваца Србије сложни су у оцени да би смањење трошкова радне снаге повећало конкурентност Србије у односу на друге земље када је у питању привлачење страних инвестиција, а српско тржиште, генерално, постало би привлачније за стране инвеститоре. Осим тога, дошло би до смањења сиве економије, чије би увођење у легалне токове повећало пореске приходе.