Преваранти праве нове фирме и пљачкају милионе

 Да би се оваквим пљачкама стало украј добро је да се донесе најављени  закон о дисквалификованим бизнисменима, али то неће бити довољно ако се проблем не реши системски и у цео поступак не укључи Пореска управа, каже за “Дневник” консултант у Мрежи за пословну подршку Драгољуб Рајић.

Елем, Агенција за привредне регистре ускоро ће формирати листу дисквалификованих бизнисмена, а да би се овакакав списак и направио биће усвојен Закон о привременом ограничењу права обављања привредних и других делатности. Тај нови пропис требало би да заустави праксу да се оснива нова фирма, “чиста” од дугова, када стара више не може да се извуче из проблема. Да се настави пословање, а да за  превару нико никада не плати рачун.

Закон предвиђа формирање регистра дисквалификованих лица, а регистрација у АПР-у ће бити забрањена власницима, директорима, члановима надзорних и управих одбора – чија фирма има проблем. Према последњем предлогу закона, који је ушао у јавну расправу, регистрација ће бити забрањена уколико стара фирма буде у блокади 120 дана. Тренутно је, иначе, од 335.000 привредних субјеката, њих око 15 одсто у блокади више од 120 дана.



У јединствени регистар, који ће бити јаван, уносиће се мере које донесе суд или органи управе, затим мере уколико је отворен стечајни поступак и подаци о блокади пословног рачуна. Такође, АПР ће одбијати регистрациону пријаву све док су те информације у регистру.

– Законодавни оквир у Србији је такав да када неко затвори фирму, а није вам платио, можете евентуално да га тужите за превару или пријавите то полицији. Разултати таквих покушаја су да у 2,8 одсто случајева неко ко је оштећен може да надокнади штету – каже  Рајић. – По том степену добијене одштете Србија се налази на дну европске лествице. Дакле, уколико желимо да у Србији имамо стране инвеститоре и развијемо домаће компаније, морамо да променимо привредни амбијент и заштитимо савесне фирме.

Рајић понавља да је добро да се усвоји најављени закон и преваранти избаце из игре, али напомиње и да оно што је предложено у нацрту није довољно. Јер, појашњава, нове фирме за старе газде-преваранте може формирати и неки њихов радник, даљи рођак или било ко други ко је спреман да за неку новчану надокнаду уђе у мутне игре.



– Да би се спречиле преваре неопходно је да се укључи Пореска управа и то тако што ће пре гашења фирме детаљно проверавати пословање онога ко је поднео захтев – каже Рајић. – Такође, морао би се оставити рок од неколико недеља или месеци од момента подношења захтева до самог одобрења гашења фирме, како би се детаљано проверили сви аспекти пословања - како су настали губици и дугови.А то, по речима нашег саговорника, не може да ради Агенција за привредне регистре, већ једино инспекори Пореске управе.



– Када би Пореска управа проверавала, могла би лако да утврди да ли неко гаси фирму зато што је због пословних разлога запао у проблеме, или му је намера да направи превару. Ако папири показују да неком посао иде лоше а наручио је пре месец дана или пре пола године велику количину робе за велику суму новца, а сада напрасно жели да угаси фирму и дугове остави неплаћене, онда је јасно да је посреди намера да се направи превара.



Тада би инспектори Пореске управе пријаву подносили Тужилаштву, а преваранте би морале да чекају вишегодишње затворске казне и продаја имовине како би се надокнадила штета. То је једини начин да се спречи гашење презадужених фирми и оснивање нових, уз наставак пословања и превара.Ово је, уосталом, и европска пракса: било би боље да не измишљамо топлу воду него да применим оно што се показало ефикасним, поручује је Рајић.



  Дејан Урошевић

Зауставити формирање фантомских предузећа



Рајић каже да је суштина у томе да се спречи олако затварање задужених фирми и спречи формирање фантомских компанија, јер једно се надовезује на друго. Фантомске фирме су тзв. перачице пара, а постоји неколико типова. Најпре, то су оне које оснивају власници неке друге већ постојеће фирме, која нагомилава дугове. Власник зато отвара резервну фирму, да би у случају стечаја могао преко ње да настави да ради. “То је последица опште кризе потраживања, јер се годишње седам до 10 одсто дуговања уопште не наплати”, каже Рајић. И овај тип је онај о коме говори најављени закон. Међутим, то није све.



Други случај је, каже саговорник „Дневника”, када кроз процес јавних набавки треба извући неки новац из јавних предузећа, где се појављују фирме са измишљеном биографијом које узимају те послове. Рајић напомиње да такве фирме код нас увелико раде, јер је то једно од обележја система у којем влада велика правна несигурност, рокови плаћања се не поштују, привредни спорови трају годинама, а никако ни да се заврши реформа правосудног система. „У таквим условима веома је лако да се појавите и оснујете фирму, да узмете робу и услуге, направите лажне референце и веб сајт, а онда узмете нечији новац кроз робу или услуге које не платите”, упопзорио је Рајић.